Poslednje reči stradale Anđele: Uputila ih je mami, zagrlila je Miloša, a onda se smrt sručila na njih!

Na novosadskoj železničkoj stanici pre dva dana ljubav, baš ona prava, ugašena je pod gomilom hladnog betona.

Anđela Ruman, devojka iz Stare Pazove i njen nesuđeni verenik, fudbaler Miloš Milosavljević, poznat pod nadimkom Kivi planirali su da juče sa društvom proslave njegov rođendan, a danas da objave veridbu. Sledeće godine trebalo je da se venčaju. Život pred njima bio je pun snova koji su nenadano presečeni.

Anđela je tog dana stigla vozom u Novi Sad, srećna i uzbuđena, misleći o svemu što ih čeka. Miloš je kasnio zbog saobraćajne gužve u gradu.

Dok ga je čekala, pozvala je svoju majku. Govorila joj je o planovima, o malim stvarima koje su je činile srećnom. Možda je u tom trenutku imala iskreni osmeh na licu, koji samo ljubav može da izmami. Kada je Miloš stigao, nije bilo mnogo vremena za reči. Zagrlili su se i upravo tada se nadstrešnica sručila na njih.

Dan posle stravične tragedije, u Staroj Pazovi prvi prolaznik, kod pitanja da li zna gde je živela Anđela Ruman, kaže:

Foto: facebook

- Ja sam joj deda - rekao je čovek.

Reči presecaju. Srce zastaje, a suze same kreću. U njihovim noćima samo nemoćna, uklesana bol. Bol koja više nema snage ni da se pretvori u suze.

- Anđela je po naravi bila prijatno dete. Nije bila prgava. Ne! Radila je u vrtiću sa decom koja imaju posebne potrebe. Bila je divna, strpljiva, tiha. U martu je napunila 20 - govori Pavel Ruman, a kao da mu svaka reč otkida komadić srca.

- Sećam se kada se rodila, kada je prvi put prohodala, progovorila. Živeli smo u jednoj kući do njene sedme godine.

Pavela je tek juče pre podne pozvao sin i saopštio mu tužnu vest:

- Rekao mi je: "Tata, znaš ono što se sinoć srušilo u Novom Sadu, Anđela je poginula!" Upitao sam ga: "Otkud ona u Novom Sadu?" Ispričao mi je da se dogovorila sa momkom da odu da se upozna sa njegovim roditeljima. Rekao sam: "Sad su se upoznali svi na kamari". Joooj muko Isusova! Odoše svi u trenu! Teško je i kad star čovek umre, ali mladi bi trebalo da žive. Jooooj. Anđela moja je tu - stavlja ruku na srce.

Pokazuje gde je Anđelina kuća. U dvorištu tišina teška kao kamen. Otac Zlatko, pognute glave, gleda u svoje ruke kao da u njima traži odgovore, bilo šta što bi ublažilo bol koji ga razara.

- Dece više nema. Moja Anđela kako ću ja bez tebe - očajan je tata koji bi još jednom da zagrli svoje dete, da je zaštiti, da joj kaže da će sve biti u redu, ali zna da ne može.

Prilazi njena sestra Zorana.

- Trebalo je da idemo kod Miloša, da upoznamo njegovu prodicu. Volela sam da je zadirkujem da se zaljubila.

Anđelini roditelji su insistirali da se ona "vrati" kući do ispraćaja na večni počinak. I vratila se uspavana lepotica - u belom kovčegu.

U momentu kada je majka Zorica izašla iz pogrebnog vozila, tišinu je preplavio krik koji je prodro u svako srce. Suze i jauci mešali su se sa rečima.

- Anđela, dete moje zašto?! Hoću ja da idem umesto tebe! Hoću ja da idem sa tobom!

Komšije i rodbina koji su se okupili krišom su brisali suze.

- Umesto da smo deci pravili svadbu, ispraćamo ih na večni pomen - kaže Anđelin teča Milan.

- Miloš se bavio sportom, bio je fudbaler, ona je radila u obdaništu. Anđela je bila mirna i povučena, kao i Miloš. Bog je hteo da ih uzme. Nadam se da će ovo biti opomena nadležnima da druga deca ne nastradaju kao oni. Ovu decu niko neće vratiti, kao ni ostale žrtve koje su bile ispod kamena. Strašno je što su pustili roditelje da satima čekaju u neizvesnosti i da o smrti svoje dece saznaju iz medija.

Foto: facebook

U rodnom mestu Anđelinog momka, selu Knićanin u blizini Zrenjanina takođe su vladali muk i neverica. Meštani iskreno žale i oplakuju svog meštanina, dvadesetjednogodišnjeg mladića, vedrog i nasmejanog, odličnog fudbalera. Na ulicama ovog mesta kraj Tise, koje je tipično fudbalsko i posvećeno najlepšoj sporednoj stvari na svetu, nigde nikog, neverica da Miloša više nema, a bio je uvek pun života i dobre energije, jednostavno skrhala je mnoge.

Miloš je, kažu njegovi saigrači, nakon svakog treninga, žurio u Novi Sad, da bi vreme proveo sa svojom Anđelom.

- Miloš, koji se pre mesec i po dana zaposlio u Novom Sadu, bio je u sredu na treningu, obećao je drugarima da sigurno dolazi i u petak 1. novembra, uzaludno smo ga svi čekali, telefon mu je zvonio, ali nije bilo odgovora i onda smo saznali užasnu vest - kroz suze, drhtavim glasom priča Srba Stojković, dugogodišnji sekretar kluba.

 - Pedeset dve godine sam u Potisju, Miloša znam odmalena, rastao je i stasavao uz klub i osećaj je kao da sam izgubio sopstveno dete.

Miloševi roditelji i sestre su ga podržavali i bodrili u njegovim fudbalskim uspesima. Oglasio se Fudbalski klub Potisje, koji je ovog vikenda trebalo da igra derbi sa velikim rivalom, prvoplasiranim timom Boke. Ta utakmica je odložena, kao i celo prvenstveno kolo.

Miloš će biti sahranjen danas u 13 časova u Knićaninu, a Anđela sutra u 14 časova na groblju u Staroj Pazovi.

Podsećamo, Anđela je bratanica poznate Natalije Trik FX koja je slomljena od bola govorila o tragediji.