"Sahraniću dete u trenerci": Reči majke poginulog Stefana (27) paraju nebo: "Videla sam ga mrtvog, imao je krv na glavi" (FOTO)

Stefan Hrka (27) jedan je od 14 stradalih u nesreći kada se u Novom Sadu obrušila nadstrešnica na Železničkoj stanici. Kako kaže njegova majka Dijana, Stefan se zbog posla preselio u Novi Sad.

- Svesna sam toga da niko ne može da ga vrati, ali ja pričam sa njim. Neprekidno razgovaram sa njim - kaže Dijana i dodaje:

- Ustanem ujutru i pričam mu šta treba da radim, šta se desilo. Sve kažem mom Stefiju, šta je bilo, šta treba da bude. Od jutros smo razgovarali nekoliko puta. Samo on i ja. Moj Stefi mene čuje, on mene sve razume, on je deo moje duše.

 

Foto: Društvene mreže

 

Stefan se bavio građevinom. Zbog posla je započeo život u Novom Sadu.

- Stefan je tog dana pratio devojku na stanici ili ju je čekao, ne znamo. Dan ranije pričali smo telefonom o devojci koju je upoznao. Ja sam se šalila sa njim. Čini mi se da sam, dok smo razgovarali, osetila njegov osmeh lepi i plave okice. Pitala sam ga da li je devojka ili drugarica. On se nasmejao i rekao mi da ćemo pričati o tome drugi put. Poslednje što sam mu rekla bilo je: "Čućemo se sutra." Sledećeg dana, nismo se čuli - priča neutešna majka.

Prema njenim rečima čim je čula da se dogodila nesreća u Novom Sadu uhvatila ju je nervoza.

- Pozvala sam ga, ali se nije javljao. Zvala ga je i moja sestra, sestrići. Uzalud. Kasnije sam otišla u voždovačku policiju. Svi su bili ljubazni, ali delovali su uznemireno. Policajac je tražio Nemanjin broj telefona, pitao me je da li sam došla sama. Rekla sam mu da ću ići u Novi Sad da tražim svoje dete, a on je klimnuo glavom i počeo da plače - priča kroz suze majka i dodaje da joj je posebno teško pala identifikacija.

 

 

- Identifikovala sam ga u policiji. Samo sam videla njegovo lice. Prepoznala sam ga, naravno. Majka sam mu. Bila je krv iznad glave. Ležao je na levoj strani. Nisam mogla da gledam dalje, niti je čovek koji me je uveo to mogao. Izvadili su ga među prvima. Pitala sam tog čoveka da li je bio u ruševinama. Rekao mi je: "Bio je u ruševinama. "Pitala sam ga da li se mučio, on je slegao ramenima. Ne znam da li moj sin ima telo, ruke, noge. Znam da će biti u limenom sanduku. Svesna sam svega. Duša nasmejana, bio je veseo. Svima je pomagao, sa svima se družio - priča neutešna majka.

Stefanovi roditelji su ogorčeni jer zbog papirologije još nisu uspeli da organizuju sahranu

 - Krivo mi je što me niko iz pogrebnog nije pozvao i rekao: "Dođite u ponedeljak da preuzmete telo vašeg deteta". Otac je tražio da vidi telo, nisu mu dozvolili. Neću ga sahraniti u odelu. On je uvek nosio trenerku i patike. Obavezno ću mu staviti kačket - kaže Dijana, pišu Novosti.