Prodao dušu đavolu: Ovo je tužilac koji je šurovao sa "zemunskim klanom" za pare i skupe poklone!

Samo jedan nosilac tužilačke funkcije pravosnažno je osuđen u istoriji srpaskog pravosuđa. Bio je to Milan Sarajlić, koji je zbog šurovanja sa "zemunskim klanom" uhapšen 19. marta 2003. dok je bio na funkciji zamenika republičkog javnog tužioca.

On je u junu 2006. zbog toga osuđen na tri godine zatvora, a scena njegovog hapšenja na radnom mestu zabeležena je i u trenutno aktuelnoj seriji "Sablja", koja se ovih dana prikazuje na RTS-u.

Sarajlić je pravosnažno proglašen krivim zbog toga što je od vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića, u zamenu za otkrivanje lokacije na kojoj se nalazio svedok saradnik Ljubiša Buha Čume, dobio dva skupocena sata, tri plakara i 1.000 evra...

Od miliona do "siće"

Iako ga je Tužilaštvo inicijalno teretilo da je primio novac i predmete vrednije od 50.000 evra za još neke usluge "zemuncima", te da je trebalo da dobije čak milion evra od njih ukoliko postane prvi čovek Republičkog tužilaštva, sudsko veće je na kraju ocenilo da je ta suma ipak mnogo manja.

Skoro pa sića. Ipak, ostaće upamćena ova moralna beseda.

- Vi ste ovakvim ponašanjem, ne samo prodali dušu, već i nezavisnost, nepotkupljivost i integritet vaše pravosudne funkcije - rekla je sudija novosadskog Okružnog suda Jelica Janjušević, izrazivši nadu da je ovom presudom "došao kraj glasinama da se u pravosuđu nalaze ljudi kojima tu nije mesto".

Prema njenim rečima, veće nije moglo da prihvati navode optužnice da je Sarajlić od Spasojevića dobio još 50.000 evra, jer je o tome govorio samo posredno Zoran Vukojević (kasnije svedok saradnik koji je svirepo ubijen početkom juna 2006.), što za sud nije bio validan dokaz.

Vlada Srbije je prethodno saopštila da je Sarajlić tokom istrage priznao da je bio na platnom spisku "zemunskog klana" te da je kod Spasojevića, Mileta Lukovića i Milorada Ulemeka Legije odlazio po instrukcije u Šilerovu ulicu, sedište klana.

 

 

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Sarajlić je, kako je tada saopšteno iz MUP-a, naveo da je od planiranih milion evra naplatio 150.000 evra za dojavu o prebivalištu zastićenog svedoka Buhe, nekadašnjeg vođe "surčinskog klana", sa kojim su "zemunci" u tom trenutku bili u žestokom ratu.

Takođe, da je bio zadužen da opstruiše sve istrage koje su vođene posle 5. oktobra - ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, zločin na Ibarskoj magistrali, ubistvo zamenika ministra policije Radovana Stojčića Badže, direktora JAT-a Žike Petrovića i desetine drugih.

Pustio Bagzija na slobodu

U tom saopštenju MUP-a je istaknuto i da je novac, koji je Sarajlić dobijao od pripadnika "zemunskog klana", doprinosio opstrukciji svih procesa koji su vođeni protiv te grupe:

-Sarajlić je lobirao u pravosuđu i tako direktno omogućio puštanje na slobodu Spasojevića i njegove grupe, kada su 2001. bili uhapšeni zbog otmice Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije "Delta". Priznao je i da je uticao na to da se pusti na slobodu Dejan Milenković Bagzi, posle prvog pokušaja atentata na premijera Zorana Đinđića kod hale "Limes"...

Sarajlić je, takođe po vlastitom priznanju u policiji, bio plaćen za sve informacije koje je donosio sa sastanaka na kojima je bio prisutan zajedno sa predstavnicima sudstva, tužilaštva, policije, BIA i Vlade.

Konačno, priznao je i da mu je bila obećana novčana premija od milion evra ukoliko postane republički tužilac. Sve to je na sudu, međutim, negirao i na kraju je "simbolično" osuđen.

I Rade Terzić, okružni tužilac u Beogradu, bio je uhapšen 21. jula 2007., takođe zbog sumnje da je izdejstvovao "pomilovanje" pripadnicima"zemunskog klana" u više postupaka.

 

Foto: MUP Srbije

Policija je saopštila tada da je Terzić svojim postupanjem i pomaganjem toj kriminalnoj organizaciji i sam postao njihov član...

Suđeno mu je zbog sumnje da je uticao da krajem 2001. iz pritvora budu puštene vođe klana, Dušan Spasojević i Mile Luković, kao i Vladimir Milosavljević i braća Aleksandar i Miloš Simović, koji su izručeni iz Francuske posle otmice Miškovića.

Samim tim, prema optužnici, omogućio im je da nesmetano nastave da se bave kriminalom sve do atentata na premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. 

Legija iliti veliko dete

Bio je osumnjičen i da je tražio da se odustane od krivičnog gonjenja Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta JSO, zbog incidenta u klubu "Stupica" u junu 2001. posle čega se penzionisao.

Ulemek je tada, tokom proslave rođendana pevačice Svetlane Cece Ražnatović, pucao u vazduh i maltretirao policajce koji su došli da intervenišu. 

Govoreći o tom događaju pred sudom, Terzić je rekao da ga je Dušan Mihajlović, tadašnji ministar policije, molio da Legija bude pušten iz pritvora, uz objašnjenje "da se radi o velikom detetu koje ne zna šta radi". 

Krajem decembra 2011. oslobođen je u Okužnom sudu u Smederevu po svim tačkama optužnice, usled nedostatka dokaza. Posle toga, Terzić se otisnuo u advokatske vode...