Samo tri odsto od ubijenih žena prethodno je prijavilo nasilje! 32.000 hitnih mera udaljavanja nasilnika od žrtve

Samo tri odsto od ubijenih žena prethodno je prijavilo nasilje, a u prošloj godini izrečeno je 32.000 hitnih mera udaljavanja nasilnika od žrtve.

Ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Tatjana Macura, izjavila je da je i jedna ubijena žena previše, kao i da je samo tri odsto ubijenih žena prethodno prijavilo nasilje.

"Samo tri odsto od ubijenih žena prethodno je prijavilo nasilje. Mi treba da analiziramo tu situaciju u društvu, zašto je došlo do toga da žene ne prijavljaju da su žrtve nasilje. Ne samo žene, možemo da razumemo da one iz straha, iz ekonomske nesigurnosti i raznih drugih socio-ekonomskih razloga to ne čine, zašto neko iz njihovog neposrednog okruženja to nije učinio umesto njih, ukoliko, recimo, svedoči da žena neposredno trpi nasilje", rekla je Macura za Tanjug.

Foto: Zoran Sinko

 

Ona je ukazala i da se, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde, broj ubijenih žena u Srbiji ne povećava.

Nasilja je manje 

Naglasila je da ono što stvara utisak da ima više ubijenih žena nego što ih je bilo u prethodnoj godini jeste to što se o nasilju i ubistvima mnogo više govori.

"O tome šta se dešava u društvu kada je u pitanju bezbednost žena, posebno kada je u pitanju nasilje u porodici, mnogo više i intenzivnije možemo da pratimo iz tih medija i tradicionalnih i onih drugih nego što je to bio ranije slučaj, pa se onda stiče utisak da nasilja, odnosno ubistava, ima više nego ranije. Svakako, i jedna ubijena žena je previše", istakla je Macura.

Ukazala je na to da je potrebno motivisati sve osobe koje su žrtve nasilja, bez obzira na pol, da nasilje prijave, kao i da je potrebno ohrabiti nekoga iz neposrednog okruženja da umesto žrtve učini taj korak.

Foto: Shutterstock/ Prijavite nasilje 

 

Obaveza građana 

Ona je podsetila da je svako u obavezi, na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, da prijavi nasilje ukoliko svedoči ili sumnja da se ono događa.

Macura je objasnila da u krivičnom zakoniku femicid nije prepoznat kao krivično delo, ali da postoji kao društvena pojava. Podsetila je da je nedavno femicid kao krivično delo uvedeno u Hrvatskoj.

"Čak i u onim zemljama u kojima je duže na snazi ovo krivično delo, ne primenjuje se toliko često. To ne znači da ja govorim sada u korist toga da ne treba da se uvodi krivično delo, nego prosto svaka država u skladu sa svojim kapacitetima mora da proceni da li ima kapacitet da se određeni novi instituti uvode u krivični zakonik", rekla je Macura.

Dodala je da će za dva dana na drugoj velikoj konferenciji biti reči o krivičnom zakoniku Srbije i da će ministarka pravde Maja Popović predstaviti rezultate javne rasprave i izmene koje mogu da očekuju građani Srbije kada je reč o pojačavanju kaznenih mera u okviru krivičnog zakonika.

Foto: arhiva, ilustracija

 

Zakon o sprečavanju nasilja 

Podsetila je da je 2016. godine usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i da je tada prvi put prepoznato ekonomsko nasilje kao takvo.

Istakla je da institucije pružaju podršku žrtvama nasilja, od Vlade Srbije, preko nacionalnih službi za zapošljavanje do jedinica lokalne samouprave.

"Ja ne mogu da kažem da su institucije sistema neempatične. U prošloj godini izrečene su 32.000 hitnih mera, a to su mere udaljavanja nasilnika od žrtve. Mi uz ovaj podatak u stvari shvatamo da institucije sistema u najvećem broju slučajeva rešavaju pozitivno slučajeve nasilja kojim su najčešće žene izložene", rekla je Macura.

Dodala je da je namera države da ohrabri žene da prijave nasilje, jer u institucijama sistema rade empatični ljudi koji imaju dovoljno informacija i edukacije da im pomognu.

Istakla je da žrtve nasilja niko ne može na adekvatniji način zaštititi od institucija sistema.

 

Foto: Freepik.com/ Savetovalište za žrtve nasilja 

 

Bračno savetovalište 

Macura kaže da ukoliko žrtva, koja je u partnerskom odnosu, veruje da se nasilnik može promeniti, potrebno je krenuti na bračno savetovalište, ali da svakako treba prijaviti nasilje.

"Nasilje treba da se prijavi, ponekad žrtve ne mogu da procene najbolje da li će nasilnik da ponovi ili neće, ali zato postoje stručnjaci ispred institucija koji tu vrstu procene mogu da učine umesto njih", rekla je Macura.

Prema njenim rečima, praksa je pokazala da svako ponovljeno nasilje, kada se jednom istoleriše, svaki sledeći put je gore i brutalnije.

Ukazala je na to da su neki od razloga zašto žrtve ne prijavljaju nasilje to što strahuju da im se neće verovati, izloženost ekonomskoj zavisnosti od svojih partnera, kao i to što se, kako kaže, u tradicionalnom okruženju, nekako podrazumeva da su žene u podređenom položaju i visok je stepen tolerancije prema tome da se nasilje ženama dešava.

 

Foto: Peđa Milosavljević/ Podrška predsednika Aleksandra Vučića 

 

Podrška predsednika Aleksandra Vučića 

Podsetila je da u ponedeljak počinje aktivnost pod nazivom "16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama" koja će početi konferencijom koja se održava uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dodala je da će tokom 16 dana aktivizma imati brojne aktivnosti.

"Srbija se odlučila za to da mi gradimo društvo koje je nenasilno, dakle društvo bez nasilja", istakla je Macura.

Ona je podsetila da je predložila izmenu zakona da se porodiljama preduzetnicama omogući 100 odsto plaćeno odsustvo tokom trudnoće.

 

Foto: Shutterstock/ Izmena zakona za trudnice i porodilje 

 

Objašnjavajući položaj porodilja koje samostalno obavljaju delatnost istakla je da se na tome radi u saradnji sa ministarstvom zdravlja, jer je reč o izmeni zakona o zdravstvenom osiguranju.

Macura je istakla da je za ministrom zdravlja Zlatibotom Lobčarom imala nekoliko sastanaka na tu temu.

"Postoji jako velika politička volja da se izmeni ta odredba zakona koja kaže da će one žene koje samostalno obavljaju delatnost, a žele da im posao ostane aktivan dok održavaju trudnoću, imati mogućnost da dobijaju naknadu tokom tog perioda kada su prinuđene da ne rade u iznosu od 100 odsto, u ovom trenutku taj iznos je 50 odsto, to je potpuno nekorektno", zaključila je Macura.