Ne želim ti smrt, već dug i težak život! Potresno svedočenje majki, dve tragično nastradale doktorke, koje su pokošene na pešačkom

Na ročištu koje je održano pred većem Kantonalnog suda Sarajevo Tužilaštvo i porodice doktorica Azre Spahić i Alme Suljić iznele su emotivne završne reči u predmetu koji se vodi protiv Armina Berberovića, optuženog da je bezobzirnom vožnjom, bez položenog vozačkog ispita i pod uticajem alkohola i droge, 23. maja 2023. godine na Marindvoru, vozilom usmrtio doktorke Azru Spahić i Almu Suljić.

Završnim rečima optužbe i odbrane suđenje je završeno, a izricanje presude je zakazano za 30. decembar.

Uništeni životi

- Tužilaštvo zahteva da donesete pravednu presudu, da izreknete najstrožiju kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. To je jedina kazna kojom će se ostvariti svrha kažnjavanja i minimun pravde za mlade djevojke i njihove porodice, a kako bi Armin Berberović adekvatno odgovarao za svoje postupke, da tako više nijedan roditelj ne bi oplakivao svoje dete, a posebno kako bi se preventirale smrti neke druge Azre Spahić, Alme Suljić, Edite Malkoč i Selme Agić, čije živote danas uzimaju bezobzirni vozači kakav je Armin Berberović - pročitala je tužiteljka Alma Džinović u završnoj reči koju je pripremila postupajuća tužiteljka Iva Kurilić.

Aida Spahić i Adela Suljić, majke nastradalih Azre i Alme, smogle su snage da iznesu završne reči. Dok su govorile o svojim ćerkama, kao i o uništenim životima njihovih porodica, svi prisutni u sudnici su plakali zajedno s njima. Pokazivale su fotografije svojih ćerki koje su nastale u nekim srećnim vremenima, kao fotografije na dan kada su nastradale.

- Nemo posmatrajući tok postupka bez prava da išta kažem, priželjkivala sam ovaj trenutak, znam da neću moći reći sve što mi je na srcu, ali se nadam da ću smoći snage da kažem najvažnije. Pošto moja Azra više ne može da govori, ovo će biti i njen glas. Jer Azra, kao i Alma, Faris, Edita, Selma i ostali, ne sme da bude samo ime na papiru, statistički broj, još jedna žrtva u sudskom predmetu, oštećeni - navela je na početku Aida Spahić, govoreći o svojoj ćerki, njenim školskim danima, završetku studija medicine, ali ienčanici koju je pripremila da ovekovječi ljubav sa svojim Nedimom.

- Pošto smo u postupku puno slušali o ubici, mislim da je fer da se nešto kaže i o Azri. Iako bih mesecima mogla pričati o njoj, pokušaću u najkraćim crtama opisati kakva je bila. Azra je bila izuzetna mlada devojka, čije su osobine i dostignuća prevazilazili njen kratak život. Bila je svetlo i nada ovog društva. Rođena je nakon rata, kao dete ljubavi i nade. Bila je centar našeg sveta, naša maza, naše sve. Dete koje je unosilo vedrinu gde god bi se pojavilo. Njena dobrodušnost i osmeh činili su je posebnom. Bila je neverovatno talentovana i kreativna, nikad joj nije bilo dosadno. Uvek je u svemu bila među najboljima, pa je i Medicinski fakultet upisala kao peta na listi za prijemni ispit. Volela je da uči, istražuje, pa je unapred spremala ispite i uvek je bila korak ispred svih. Rado i nesebično je pomagala svojim kolegama. Tek sad saznajemo u kojoj meri je to radila i koliko su kolege/studenti zahvalni zbog toga. Maštala je da otkrije nešto novo u medicini, pa je volela da čita i piše o novostima u medicinu - navela je Aida Spahić.

Nije dočekala 25. rođendan

Azra se bavila studentskim aktivizmom, volontirala, crtala, pisala naučne radove, učestvovala u humanitarnim akcijama, borila se za prava slabijih, nemoćnih. U toku pandemije korona virusa želela je da da svoj doprinos i pomogne, pa je volontirala prvo u KB u Bihaću, a onda u Opšoj bolnici Sarajevo, gde je ostala skoro dve godine, da bi na kraju zasnovala radni odnos u Domu zdravlja u Sarajevu, te, kako je navela Aida Spahić, potpuno srećna i ostvarena proživela samo četiri meseca.

- Ubijena je 11 dana pre svog 25. rođendana. Tebi, ubico moje ćerke, ne želim smrt, želim ti dug i težak život, ispunjen bolom i patnjom, koje osećamo i mi, Azrina porodica i prijatelji. Želim da te svakodnevno proganjaju slike onog što si uradio. Ne bih ovako govorila da si pokazao makar trun empatije i sažaljenja zbog onog što si učinio. Do samog kraja sam se nadala da će iz tebe izići nešto ljudsko. Da osetim sažaljenje prema tebi. Ali ne. Niti u jednom trenutku nisi uzdahnuo, zaplakao, tužno pogledao, rastužio se, uhvatio se za glavu, napravio bilo kakav gest kojim bi pokazao kajanje i žal koji pokazuju ljudi koji se iskreno kaju - navela je Azra Spahić i dodala:

- Imao si priliku da na ročištu za izjašnjenje krivice kažeš da si kriv, te nas time poštediš, dokaznog postupka i odugovlačenja. Ali ne. Ti si se opredielio za to da nas dodatno mučiš, dirajući živu ranu, terajući nas da prolazimo kroz sve užase te kobne večeri, da osetimo svaku ranu i bol naše ubijene dece. Hteo si da saznam kako joj je žica kišobrana probola lice, kako je letela od udara, koliko je iskrvarila, gde tačno su bili udarci i modrice… I sve drugo što se saznalo tokom suđenja. Znaš li ti da sam posle svakog ročišta bukvalno osećala njenu bol, njen strah kad si je udario. I pitam se i danas šta je zadnje pomislila, jel znala, jel je puno bolelo.

Ona je izrazila nadu da će Berberoviću biti izrečena najteža propisana zatvorska kazna, iako je, kako je navela, "i ona preblaga za zločin koji je počinio".

Foto: Shutterstock/DarSzach/Facebook/Info Bijeljina

Azra je , kako je navela njena majka Aida Spahić u poslu bila jako ozbiljna, odgovorna i posvećena te davala svoj maksimum, a privatno je bila jako vesela. Njen život bio je posvećen tome da pomaže drugima – svakom pacijentu, svakom studentu, svakom kome je trebalo. Iako je radila danonoćno, uvek je pronalazila vremena za druge. Ostavila je neizbrisiv trag na sve koji su je poznavali.

- A onda je, u trenutku sve to uništeno. Na pešačkom prelazu, mestu gde je trebalo da bude bude sigurna, ubijena je. Kažem ubijena jer ovo jeste ubistvo. Svesno je vozio brzo i opasno, bez položenog vozačkog ispita, pod dejstvom alkohla i droga. Zato ovo nije bio nesretan slučaj. Ovo je bila kombinacija neopisive neodgovornosti i bahatosti osobe koje ne poštuje ni zakon ni ljudski život- navela je Aida Spahić.

Nema radosti

Adela Suljić, majka Alme Suljić, istakla je da današnji dan tačno pre godinu i po prestalo da kuca srce njene ćerke Alme, koja je naknadno podlegla u bolnici. Govoreći o svojoj ćerki, Adela je naglasila da je Alma još kao devojčica volela da čita knjige, među najboljima s čistom peticom završavala osnovnu i srednju školu, te da je, ipak, njena najveća ljubav bila medicina i pomaganje drugima.

- Već u osnovnoj školi sam joj kupovala enciklopedije, faktopedije. Tečno je pričala engleski i nemački jezik. Konstantno je učila, trudila se da da najbolje od sebe pacijentima, nauci i društvu, kroz svoj društveno koristan rad, kroz razne projekte. Alma je bila osećajna, sažaljiva, stavljala je druge ispred sebe i svojih potreba. Imala je veliko srce i iskrenu dušu. Bila je podrška prijateljima koji će je pamtiti po njenoj vedrini, osmehu i empatiji. Volela je život, životinje, posebno mace, volela je brata i sestru. Nas roditelje i porodicu. Volela je svog Emina - ljubav svog života. Zadnjih sedam godina njenog života bio joj je centar sveta, njena ljubav, podrška i oslonac. Imali su zajedničke planove o porodici, deci, specijalizaciji. Samo dva dana pre nego što je pregažena birali su nameštaj za svoj novi dom - navela je kroz suze Adela Suljić.

Almina majka pričala je o patikama koje njen 16-godišnji sin nikada nije obukao, a koje mu je na rođendan 22. maja 2023. godine poslala njegova sestra Alma. Dečak se zarekao da će ih obuti "kada se seka oporavi", ali nikada to nije uradio.

- Edina i Alma su imale posebnu sestrinsku vezu, stalno su se dopisivale, poveravale jedna drugoj. Edina je izgubila svog savetnika, podršku i najboljeg prijatelja navela je Adela i dodala:

- A moj Edo i ja od tog dana živimo, a nismo živi. U našoj kući više nema radosti i sreće. Od srećne postali smo nesrećna porodica. Najgore je za rođendane, bajrame i praznike - kazala je kroz suze Adela Suljić, navodeći da je njena ćerka sa svojim suprugom 30. maja uplatila putovanje u Beč u koji Alma nikad nije otišla To je trebao da bude prvi Almin godišnji odmor.

Porodica ubice nikada nije izjavila saučešće

Adela Suljić je istakla da niko od Berberovićeve porodice nije nikom od njih izrazio saučešće, te da ne veruje ni Arminovom pokajanju koje je došlo tek nakon godinu i po. Navela je da smatra odgovornom i njegovu porodicu jer su ga "podsticali da vozi iako nije imao položen vozački".

- Kad kažu da vrijeme leči sve , nije istina. Moje Alme mi svaki dan sve više fali. Boli što je nema, boli sve ono što je trebalo biti, bole prekinuti snovi i neostvarene želje, a Alma je mogla biti puno toga. A nije, jer je neko sebi uzeo za pravo da sjedne za volan iako nikad nije položio vozački i ne bi smeo da vozi. Nije jer je neko nadrogiran i opijen stisnuo gas i jurio ulicama. Nije jer ju je neko divljački pregazio automobilom na pešačkom prijelazu, nagazio na gas. To je bila bahata vožnja.

Adela Suljić je na kraju navela:

- Našu Almu ne možemo vratititi, ali možemo poslati poruku da ovakvi postupci moraju biti adekvatno kažnjeni. Moramo raditi na tome da se kazne za bahatu vožnju, bez vozačke, pod uticajem alkohola i droge, uduplaju. A nama roditeljima ostaje da se nadamo da ćemo se s našom Almom sresti na nekom lepšem i pravednijem svetu - navela je Adela Suljić.

Porodice nastradalih doktorki izašle su iz sudnice jer nisu želele da prisustvuju završnoj reči odbrane i optuženog.