''Kolega mi je nastradao u intervenciji!'' Načelnik vatrogasaca progovorio o najtežim trenucima: ''Mi ulazimo tamo odakle svi beže!'' (VIDEO)

Dragan Miković, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd u razgovoru za Informer govorio je o tome šta je sve potrebno da bi neko postao vatrogasac, koliko je ovaj posao težak, sa kakvim se izazovima sve vatrogasci svakodnevno susreću kao i to šta mu je bio najteži slučaj u karijeri.

Vatrogasac-spasilac spada u jedno od pet najopasnijih i najstresnijih zanimanja na svetu.

Da bi neko postao vatrogasac može imati najmanje 19, a najviše 30 godina. Mora biti državljanin Republike Srbije, neophodno je da ima srednje obrazovanje kao i to da, potencijalni kandidat nema bezbednosne smetnje. Ako neko želi da konkuriše za posao vatrogasca mora najmanje godinu dana biti prijavljen na teritoriji grada na kojoj konkuriše.

Kada se završe sve provere, pojedinac pristupa selekciji. Ta selekcija podrzumeva psiho-fizičke, bezbednosne i zdravstvene provere. Nakon toga se vrši klasifikacija kanditata i onda se dolazi na osnovni kurs za vatrogasca. Trajanje kursa je četiri meseca.

Foto: Zoran Sinko

- Polaznici se na tom kursu upoznaju sa svim osnovnim principima rada, opremom kojom se raspolaže i sa kojom će sutra raditi na terenu. Ono što bih istakao je da pravo na konkurs imaju i muškarci i žene - rekao je Miković.

On je dodao da trenutno u Vatrogasno - spasilačkoj brigadi ima 38 žena.

- Jednom kada uđes u ovaj posao, teško izađeš, jer ulazi u krv, kada se jednom postane vatrogasasc onda se ostaje do kraja života. Neopisiv je osećaj kada nekome spasiš život - dodaje Dragan Miković.

Foto: Zoran Sinko

Najteži slučaj u karijeri 

- Ono što je za mene bilo najteže je, kada je 2007. godine u intervenciji nastradao naš kolega. Bio je teško povređen i nažalost podlegao je povredama, i za mojih 30 godina rada ovo mi je najteže palo - govori Miković.

On se osvrnuo i na to da su jako teške situacije kada je u pitanju spasavanje dece iz požara i saobraćajnih nesreća.

- Bilo je primera kada je naš kolega na poslu mi dobijemo dojavu da njegova kuća gori, to su baš teške situacije - kaže sagovornik.

Osim gašenja požara vatrogasci - spasioci intervenišu i u slučajevima saobraćajnih nezgoda, hemijskih akcidenata, poplavama i ruševinama. 

Foto: Zoran Sinko

Kako izgleda akcija vatrogasaca kada dobiju dojavu o požaru

Kada se dobije dojava o požaru vatrogasci-spasioci imaju jedan minut da krenu.

- Mi intervenišemo sa kamionima velikog gabartima i od velike pomoći su nam naši sugrađani. Pre svega je važno da se pomeraju i prave mesta da bi mi sa kamionima mogli da prođemo. Da zastanu na semaforima i raskrsnicama i da puste naše kamione da prođu, to se odnosi i na vozače i na pešake. Jako je važno da se obezbedi pristup licu mesta. Svaki sekund nam je bitan, kako bi taj požar bio u što manjem obimu i kako bi ga što brže i uspešnije ugasili - napominje sagovornik.

Foto: Zoran Sinko

Prosečno vreme stizanja na lice mesta je u proseku od šest do sedam minuta.

- Gašenje požara može da traje i danima, pre dve, tri godine imali smo požar u jednom magacinu i to gašenje je trajalo otprilike 10-15 dana - podseća se Dragan.

Dragan Miković apeluje na građane, da ako uoče požar odmah pozovu broj 193, da ne slikaju i snimaju za društvene mreže, jer je jako važno da se požar što pre prijavi kako bi se lokalizovao u najkraćem mogućem roku. 

Foto: Zoran Sinko

- Kada se nešto desi svi beže, a mi ulazimo u to odakle svi beže, a druga stvar je da žrtvujemo svoje živote zbog imovine i života drugih ljudi, a to ne radi ni jedna druga profesija i zbog toga je vatrogastvo jedinstvena profesija - ističe on.

Vatrogastvo je posao na kojem pri svakoj intervenciji vreba neka opasnost, ali njihova hrabrost, odvažnost i želja da spasu ljudski život ili imovinu je jača od svakog straha i opasnosti.

Ceo intervju sa Draganom Mikovićem, zamenikom komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd možete pogledati u videu ispod: