Opstaje na najjačem mrazu, a u proleće je puna raskošnih cvetova! Ova biljka je pravi baštenski dragulj

Hosta je omiljena među baštovanima zbog svoje otpornosti, raskošnih listova i jednostavnog održavanja.

Nekada poznata kao Funkia, ova biljka je 1812. godine dobila ime po Nikoli Tomi Hosti, botaničaru i ličnom lekaru cara Franje I. Hosta je zaslužan za osnivanje botaničke bašte u Beču, kojom je upravljao čak 41 godinu.

Foto: Shuterstock

Šta hostu čini posebnom?

Ove višegodišnje biljke potiču iz Azije i pripadaju porodici Asparagaceae. Iako najbolje uspevaju u senci, postoje sorte koje podnose i delimično sunce. Njihovi listovi dolaze u različitim oblicima i bojama od zelene do plave, žute, pa čak i šarene varijante. Leti cvetaju sitnim ljubičastim ili belim cvetovima, ali im najveći problem prave puževi, koji obožavaju njihove listove.

Idealno vreme za sadnju je proleće ili jesen, izbegavajući letnje vrućine. Najviše im prijaju vlažna i senovita mesta, sa bogatim, glinovitim zemljištem. Sade se na razmak do 90 cm, a posle sadnje je važno dobro zaliti i redovno održavati vlagu, posebno u prvoj godini.

Hoste se uspešno gaje i u saksijama važno je koristiti veće posude sa dobrom drenažom i kvalitetnim kompostom. Redovno zalivanje i tečna prihrana tokom vegetacije pomažu da biljka ostane bujna.

Foto: Shuterstock

Zimska nega i razmnožavanje

Hoste su otporne na mraz. Na jesen gube nadzemni deo, dok koren prezimljava. Na proleće se nove izdanke mogu zaštititi od poznih mrazeva. Razmnožavaju se jednostavno deljenjem busena u proleće ili jesen. Moguće je i sejanje semena, ali biljke iz semena često ne zadrže karakteristike matičnih.