Veš vam smrdi odmah nakon pranja? Greške koje svi prave sa omekšivačem - džabe ga trošite

Primećujete da vam odeća ponekad miriše sveže odmah nakon pranja, ali već posle dan–dva postane kruta i bez mirisa? Uzrok često nije u mašini, već u pogrešnom korišćenju omekšivača.

Ovo je jedna od onih svakodnevnih navika koje većina ljudi obavlja automatski, a retko ko razume šta se zapravo dešava tokom pranja veša.

Omekšivač nije tu samo da bi veš bio prijatan na dodir i lepo mirisao. Njegova važnija uloga je zaštita tkanine, smanjuje habanje vlakana, pomaže odeći da zadrži oblik i usporava gubitak boje.

Zahvaljujući tome, garderoba duže izgleda kao nova, a posteljina i peškiri ostaju mekani i prijatni.

Kako omekšivač deluje

Način na koji funkcioniše sličan je regeneratoru za kosu.

Aktivne supstance oblažu vlakna tankim slojem koji ih štiti tokom pranja. Taj sloj smanjuje trenje u bubnju, ublažava statički elektricitet i čini peglanje lakšim, pa odeća izgleda urednije i lepše pada.

Foto: Shutterstock

Važno je znati da omekšivač ne deluje tokom samog pranja, već tek u fazi ispiranja. Zato se mora sipati u odgovarajući pregradak u fioci mašine. Ako se doda direktno u bubanj, njegov efekat se u velikoj meri gubi.

Običan ili koncentrisani omekšivač

Koncentrisani omekšivači imaju nekoliko prednosti. Potrebne su znatno manje količine za isti ili jači efekat, pa se dugoročno isplate. Osim toga, predstavljaju i ekološki prihvatljiviju opciju jer zahtevaju manje ambalaže, vode i prostora za transport.

Klasični omekšivači takođe obavljaju svoju funkciju, ali koncentrisane varijante čuvaju i budžet i tkanine, pod uslovom da se poštuju preporučene doze.

Greške koje se najčešće prave

Najčešći problem je preterano korišćenje omekšivača. Veća količina ne znači bolji miris, već može učiniti odeću teškom, masnom i neprijatnom na dodir, jer se višak ne ispere u potpunosti.

Za standardno pranje od oko pet kilograma veša dovoljna je jedna doza od tridesetak mililitara.

Foto: Shutterstock

Još jedna česta greška je upotreba omekšivača na tkaninama kojima on ne prija. Materijali poput vune, flisa, somota ili određenih frotira mogu izgubiti sposobnost upijanja i promeniti strukturu vlakana. Većina savremenih tkanina, međutim, dobro reaguje na pravilnu upotrebu.

Mnogi misle i da omekšivač slabije deluje na nižim temperaturama, ali zapravo je suprotno. Pranje na 30 stepeni štiti tkaninu, a omekšivač dodatno doprinosi njenoj dugotrajnosti.

Omekšivač i osetljiva koža

Osobe sa osetljivom kožom ili sklonošću alergijama trebalo bi da biraju proizvode sa dermatološkim testiranjem ili sertifikatima koji potvrđuju bezbednost.

Takvi omekšivači uglavnom ne sadrže jake mirise i manje iritiraju kožu.

U pravilnoj meri, omekšivač može čak pomoći kod osetljive kože jer smanjuje trenje tkanine o kožu. Ipak, uvek je važno proveriti sastav i, po potrebi, izabrati neutralne ili hipoalergene varijante.

BONUS VIDEO