DECA ILI PARTNER? KOME TREBA DATI PRIORITET U BRAKU? Jedna ispovest pokrenula lavinu komentara, većina je OVOG mišljenja

Mnogi ljudi smatraju da bi partner ipak trebalo da bude na prvom mestu, jer će deca vremenom otići, a vi ostati ponovo sami sa tom osobom.

Na jednom sajtu koji se bavi objavljivanjem ispovesti, autor je podelio svoje viđanje porodičnih odnosa, gde bi po njemu trebalo prioritet dati bračnom paru, a ne u potpunosti deci:

- Očekujem da me ljudi razapnu nakon što ovo kažem, ali smatram da par nakon dolaska dece i dalje treba da prioritizuje jedno drugo. Ne smeju da jedno drugo zapostave zbog dece, da se odalje i misle da su sada samo deca bitna, a oni i njihov odnos ne. Deca će odrasti, odseliti se, otići da grade svoje živote, a vas dvoje ostajete. Birate partnera za čitav život, a sa decom ste 20-ak godina, posle se oni osmostaljuju, a vas dvoje ostajete zajedno, kao i pre dece. I nije samo brak zapostavljen nakon dece već i društvo, hobiji, posao, putovanja, ličnost... Veoma je opasno kada deca postanu smisao života, jer kada odrastu, njima je to ogroman teret, a za roditelja praznina - navodi autor, koji je dobio i nekoliko komentara:

- Ako sam grlila sina i igrala se sa njim, a onda nakon toga zagrlila muža, a sin počeo ljubomorno da se gura između nas, uvek sam ga blago odgurnula sa rečima: "Malopre sam tebe grlila, sada malo grlim tatu i njega neko treba da voli". I naš sin je to uvek lepo prihvatao. Sada ima skoro 30, ne živi sa nama, lepo se slažemo, a suprug i ja i dalje imamo lep odnos. Samo balans. U svemu.

- Ne znam zašto prva rečenica. Ja se slažem sa tobom.

Foto: Shutterstock

- Nekad je partner na prvom mestu, nekad deca, nekad muž i žena, a ne da ih posmatrate kao zamenu, ako si sa njom/njim zašto razmišljati o raskidu. Uostalom, nekad decu i muža boli d*pe ili ne shvataju da ste loše i da vam je teško, tako da sebi ugađaj, pa će i njima biti dobro. Ko mi zapravo ostaje na kraju? Ja sama sebi i niko me ne može podići ili uništiti kao ja sebe samu.

- Posebno se to dešava kad su u pitanju deca suprotnog pola. Ne samo kod majki, već i očeva, samo što je kod njih sve u granicama, pa se ne osuđuju. Ja ne želim da moj muž bude tužan, što više neće biti jedini muškarac u životu ćerke, da se raspada na njenom venčanju i ne može da podnese što neće živeti sa njim više, da se šali da sam ja levo smetalo, da se raduje što njega ćerka više voli itd. To je majkama slatko, ali mene bi uništilo.

- Kako žene da imaju volje, kad se sve svodi na njih, dok muževi nastavljaju svoj život.

- A kad vam partner ode, za koga vas ne veže apsolutno ništa, osim dece? Onda trčite za decom i čudite se što ne žele da imaju ništa s vama. Za decu bih ubila, umrla i uradila šta god treba. Oni će uvek biti moji.