Naučno potkrepljeni! Ovih 10 saveta će vam pomoći da budete bolji roditelji

Jedan od načina kako da budete bolji roditelj jeste da uvažavate dečje emocije i pokazujete vašu ljubav kroz dela.

Nekada je važila izreka da dete ne dolazi sa uputstvom za upotrebu i da roditelji rade stvari onako kako znaju i umeju. 

Međutim, u današnje vreme, postoje mnoge i knjige i istraživanja i naučni pristup koji će vam omogućiti da budete bolji roditelji nego što su to bili vaši preci. 

Portal Pareting for brain izdvojio je 10 saveta koje treba da primenite, ukoliko želite da budete bolji roditelj, a mi vam ih prenosimo u celosti: 

1. Budite dobar uzor

Živite ono što želite od svog deteta. Nemojte samo govoriti detetu šta želite da ono učini ili kako da se ponaša. Najbolji način podučavanja je pokazati svojoj deci kako se to radi. Ljudi su jedinstveni jednim delom baš zato što mogu učiti oponašanjem. Programirani smo da kopiramo tuđe postupke, učimo da ih razumemo i uključimo u svoj život. 

Deca sve vreme pažljivo posmatraju svoje roditelje. Deci su veoma potrebni uzori. Budite osoba kakva želite da vaše dete bude. Poštujte svoje dete, pokažite mu pozitivno ponašanje i stav, imajte empatije prema detetovim emocijama i vaše će dete slediti primer.

2. Volite ih, grlite ih i pokažite ljubav kroz dela

Neka vaša deca znaju da ih volite. Pokažite svoju bezuslovnu ljubav delima. Ne postoji nikakva mogućnost da biste mogli previše da volite svoje dete, niti da ćete pokazivanjem ljubavi razmaziti dete. Samo ono što odlučite učiniti (ili dati) u ime ljubavi ima efekta, nikako popustljivost, materijalna nadoknada, niska očekivanja i preterana zaštita. Ako se te stvari daju umesto prave ljubavi, dobićete razmaženo dete.

Voleti svoje dete je jednostavno, dovoljno je da ga grlite, provodite kvalitetno vreme s njim, zajednički jedete i ozbiljno slušate njegove probleme. Pokazivanje ovih dela ljubavi može podstaći oslobađanje hormona zadovoljstva, kao što je oksitocin. Ove neurohemikalije mogu nam doneti dubok osećaj smirenosti, emocionalne topline i zadovoljstva - iz toga će vaše dete razviti otpornost i izgraditi kvalitetan odnos s vama. 

Međutim, način na koji se ljubav pokazuje ili ne pokazuje čini veliku razliku. Na primer, kažnjavanje deteta zbog loših ocena ne čini da se ono oseća voljeno. Poručujete mu da su ocene važnije od njegovih osećanja i da vaša ljubav zavisi od ocena. Nasuprot tome, utvrđivanje zašto se dete muči oko nekog gradiva i  pomaganje u tome da poboljša svoje znanje u tom području, pokazuje brigu za njegovu dobrobit i akademski uspeh.

Foto: Shutterstock

3. Praktikujete ljubazno i čvrsto, pozitivno roditeljstvo

Bebe se rađaju s oko 100 milijardi moždanih ćelija (neurona), između kojih postoji relativno malo veza. Te veze stvaraju naše misli, pokreću naše postupke, oblikuju naše ličnosti i određuju ko smo. One se stvaraju, jačaju i "klešu" kroz iskustvo. 

Deca uče kroz životna iskustva. Pružite svom detetu pozitivnu porodičnu interakciju, posebno u ranim godinama. Tad će sami doživeti pozitivna iskustva i biti u stanju da ih ponude drugima. Ako svom detetu pružite negativna iskustva, ono neće imati onu vrstu razvoja koja mu je potrebna da napreduje.

Dakle: Pevajte blesave pesmice, priuštite sebi maraton u golicanju, idite u park i glupirajte se i smejte sa svojim detetom. Pružite im pozitivnu pažnju, prođite s njima kroz napad besa kad ga dobiju i rešavajte probleme zajedno, primenom pozitivnih stavova. 

Ta pozitivna iskustva stvaraju dobre neuronske veze u mozgu vašeg deteta i formiraju sećanja na vas, koja će dete poneti u život. Možda neće biti lako da uvek ostanete pozitivni, pogotovo ako dete ima loš dan. Međutim, ako naučite da koristite pozitivno roditeljstvo, moguće je da izbegnete krutu i strogu disciplinu. 

Učite dete moralu, razlici između dobrog i lošeg, ne samo tako da mu namećete šta se sme, a šta ne sme.  Postavljanje ograničenja i njihovo dosledno sprovođenje, najbolje je za izbegavanje problema u ponašanju. Pritom budite  ljubazni i čvrsti. 

Usredsredite se na razlog lošeg ponašanja deteta. I neka vaše disciplinovanje uvek bude prilika za učenje za budućnost, a ne za kažnjavanje za prošlost.

4. Budite sigurno utočište za dete

Dajte detetu do znanja da ćete uvek biti uz njega, tako što ćete reagovati na detetove signale i biti osetljivi na njegove potrebe. Podržite i prihvatite dete kao pojedinca. Budite toplo i sigurno mesto iz kojeg može istraživati i na koje će se vraćati.

Deca koju odgajaju roditelji koji stalno reaguju, pokazuju bolji nivo razvoja emocionalne regulacije i bolji razvoj društvenih veština i ishoda mentalnog zdravlja.

5. Razgovarajte s detetom, to jača mozak

Većina nas već zna važnost komunikacije: Razgovarajte s detetom i pažljivo ga slušajte, to je važno. Održavanjem otvorene linije komunikacije imaćete bolji odnos s detetom i ono će vam se obratiti kad postoji problem. 

Međutim, postoji još jedan razlog za komunikaciju: Time pomažete detetu da integrira različite delove mozga, što je ključni proces u detetovom razvoju. To je slično onome što se događa u našem telu: različiti organi moraju koordinirati i raditi zajedno kako bi održali zdravo telo. Kad su različiti delovi detetovog mozga integrirani, mogu skladno funkcionisati kao celina, što znači manje izliva besa, više dobrog ponašanja, više empatije i bolje mentalno blagostanje.

Da biste to postigli, razgovarajte o uznemirujućim iskustvima. Zamolite svoje uzbuđeno ili ljutito dete da opiše šta se događa i kako se oseća, kako bi razvilo usklađenu komunikaciju. Pritom ne morate nuditi rešenja. Ne treba da date sve odgovore na njihova pitanja da biste bili dobar roditelj. Samo ih slušajte. Postavljajte pitanja koja mogu razjasniti situaciju, koristeći jednostavne reči, kako biste im pomogli da razumeju iskustva koja prolaze i integrišu svoja sećanja.

Foto: Shutterstock

6. Razmislite o sopstvenom detinjstvu

Mnogi od nas žele da budu roditelji drugačiji od svojih. Čak i oni s dobrim odgojem i srećnim detinjstvom, možda žele da promene neke aspekte načina na koji su sami odgojeni. Ali vrlo često, kad otvorimo usta, govorimo baš kao što su govorili naši roditelji.

Razmišljanje o sopstvenom detinjstvu korak je prema razumevanju zašto smo roditelji na način na koji radimo. Zabeležite stvari koje biste želeli da promenite i razmislite kako biste to učinili drugačije u stvarnom scenariju. Pokušajte biti oprezni i promeniti svoje ponašanje sledeći put kada se ti problemi pojave. I ne odustajte ako ne uspete iz prve.

Za svesnu promenu načina odgoja dece, potrebno je mnogo vežbe.

7. Obratite pažnju na sopstvenu dobrobit

I roditelji trebaju olakšanje. Obratite pažnju na sopstvenu dobrobit, kako biste sprečili da sagorite kao roditelj. Vaše potrebe ili zdravlje vašeg braka, često su u drugom planu kad se dete rodi, ali ako ih predugo zanemarite, kasnije mogu postati značajan problem.

Roditelji pod stresom, skloniji su svađama. Odvojite vrime za jačanje odnosa sa supružnikom. Način na koji se roditelji brinu za sebe, napraviće veliku razliku u njihovom roditeljstvu i porodičnom životu. Ako zakažete u tome, patiće i vaše dete.

Nemojte se bojati da zatražite pomoć u odgajanju deteta.

8. Ne udaraj, bez obzira na sve

Bez sumnje, u nekim situacijama batina bi mogla doneti malo mira, bar na kratko, a onda i dugo željeno olakšanje. Međutim, batine ne uče dete da razlikuje dobro od zla, one ga samo uče da se boji mogućih posledica.

Dete koje je naviklo na batine, motivisano je samo da izbegava da ga uhvatite u neprikladnom ponašanju, ne i u tome da se neprikladno ne ponaša. Osim toga, udaranjem deteta učite ga da probleme može rešiti nasiljem. Jer, dete koje je doživelo batine, sklonije je tuči s drugom decom. Veća je verovatnoća da će postati nasilnik i koristiti verbalnu ili fizičku agresiju za rešavanje sukoba.

Kasnije u životu, veća je verovatnoća da će razviti probleme kao što su delinkvencija, buntovništvo, odmetanje od porodice i da će i samo imati lošije odnose sa svojom decom. Deca koja su trpela batine, češće su nasilnici  i zlostavljači kasnije u životu.

Postoje bolje alternative disciplini, kao što su pozitivna disciplina i pozitivna potpora. 

Foto: Shutterstock

9. Držite fokus na ciljevima svog roditeljstva

Koji je vaš cilj u odgajanju deteta? Ako ste poput većine roditelja, želite da vaše dete bude dobro u školi, da bude produktivno i uspešno, da bude odgovorno i nezavisno, da bude puno poštovanja, da uživa u pozitivnim odnosima s vama i drugima, da bude brižno i saosećajno i da bude srećno, zdravo, sposobno da ima ispunjen život.

Koliko vremena provodite radeći na ostvarenju tih ciljeva? Mnogi roditelji provode većinu svog vremena pokušavajući samo da izguraju dan. Kao što autori Sigel i Brajson ističu u svojoj knjizi "The Whole-Brain Child", umesto da pomognete svom detetu da napreduje, većinu vremena provodite samo pokušavajući da preživite! 

Kako ne biste dopustili da to dominira vašim životom, kad se sledeći put budete osećali frustrirano, zaustavite se. Razmislite šta će ljutnja i frustracija učiniti za vas ili vaše dete. Pronađite načine da svako negativno iskustvo pretvorite u priliku za učenje za njih.

Čak i ogromni napadi besa mogu se pretvoriti u neprocenjive trenutke oblikovanja dečjeg mozga, ako se usredsredite na podučavanje deteta, a ne na pokušaje da ga kontrolišete. To ne samo da će pomoći da zadržite zdravu perspektivu, već i da radite na jednom od primarnih ciljeva u roditeljstvu: izgradnji dobrog odnosa sa svojim detetom.

10. Iskoristite savete naučnika, posebno psihologije i neurologije

Roditeljstvo je jedno od najistraživanijih područja psihologije. Mnoge roditeljske tehnike, prakse ili tradicije naučno su proučene, potvrđene, dorađene ili opovrgnute i sakupljene u knjigama. Na primer, "The Science Parenting#, jedna je od najboljih knjiga sa savetima za roditelje, koji su utemeljeni na nauci. 

Korišćenje naučnih saznanja naravno nije strategija koja odgovara svima. Svako dete je drugačije. Čak i unutar najboljeg stila roditeljstva, može postojati mnogo učinkovitih roditeljskih praksi, koje možete odabrati prema temperamentu vašeg deteta. Diferencijalna osetljivost nam je pokazala da deca različitog temperamenta, različito reaguju na kvalitet roditeljstva.

Oni osetljiviji na kvalitet roditeljstva imaće bolje rezultate pod pravilnim roditeljstvom, ali lošije ishode pod lošim roditeljstvom. Oni koji su manje osetljivi, mogu "ispasti dobri" bez obzira na to koliko su njihovi roditelji strogi prema njima. To, naravno, ne znači da je strogost dobra praksa, nego su ta deca jednostavno srećnici. Oni mogu napredovati, uprkos lošem roditeljstvu, a ne zbog njega.

No, zašto rizikovati s lošijim roditeljskim praksama, kad možete koristiti one dobro istražene metode, koje su se pokazale boljima? Prihvatanje naučno utemeljenih saveta možda i nije najlakši način roditeljstva, jer kratkoročno ipak zahteva da se "naoružavate" znanjem, ali dugoročno vam može uštedeti mnogo vremena i agonije.

Ukratko: ako sad date sve od sebe, na kraju ćete požnjati plodove i nećete žaliti za stvarima koje niste preduzeli.