Lutka na naduvavanje otišla u zaborav: Evo šta ju je zamenilo

Tehnologija veštačke inteligencije sve je prisutnija u svakodnevici, a pojedinci je počinju koristiti i u sferama ljubavi i intime.

Naučnici sa Univerziteta "Brigham Young" sproveli su istraživanje koje je objavljeno u časopisu "Journal of Social and Personal Relationships". Rezultati pokazuju da je korišćenje veštačke inteligencije u sferi intime mnogo raširenije nego što se pretpostavljalo i da može imati negativan odraz na psihičko stanje korisnika.

U anketi, u kojoj je učestvovalo oko 3.000 ljudi, više od polovine navelo je da se na društvenim mrežama susreće sa profilima i sadržajem koje je generisala AI tehnologija.

Analiza je pokazala da deo ispitanih aktivno traga za sadržajima koje kreira veštačka inteligencija – oko 13 odsto njih to radi namerno, dok 15 odsto prati profile sa idealizovanim AI fotografijama.

Zanimljivo je da gotovo petina anketiranih koristi chatbotove kao zamenu za romantične partnere, a među mlađima od 18 do 29 godina taj procenat je još viši, prelazi četvrtinu.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o seksualnim navikama, manji broj priznaje takvu upotrebu: oko 7 odsto se samozadovoljava tokom interakcije sa AI, dok 13 odsto konzumira pornografske materijale koje generiše veštačka inteligencija.

Jedan od pet anketiranih radije bi razgovarao sa veštačkom inteligencijom nego sa stvarnom osobom.

Više od 40 odsto smatra da AI pažljivije sluša od ljudi, a skoro trećina veruje da ih AI "razume" bolje nego drugi ljudi.

Studija je otkrila da korisnici u proseku provedu skoro sat vremena nedeljno u razgovoru sa AI četbotovima i još oko pola sata gledajući sadržaje koje je napravila veštačka inteligencija.

Foto: Shutterstock

Iako razlike nisu ogromne, uočena je jasna povezanost – osobe koje se oslanjaju na AI u emotivnom ili intimnom kontekstu češće imaju izraženije znake depresije i niži stepen životnog zadovoljstva, čak i kada se uzmu u obzir starost, pol ili religija.

Zanimljivo je da ljudi u vezama neretko koriste ovakve sadržaje, što pokazuje da AI ne mora uvek da bude "uteha za usamljenost", već ponekad dodatak realnim odnosima.

Naučnici naglašavaju da veštačka inteligencija sve više ulazi u privatnu i emotivnu sferu, naročito kod mlađih generacija. Ipak, iako može doneti razonodu ili osećaj podrške, za sada nema dokaza da ona smanjuje osećaj samoće.

Takođe, ostaje otvoreno pitanje – da li AI dovodi do pogoršanja mentalnog zdravlja, ili je sklonost ka ovakvim interakcijama češća kod ljudi koji se već bore sa depresijom?