Da li nas telefoni zaista prisluškuju? Istina je mnogo čudnija nego što mislite

Stručnjaci tvrde da telefon uglavnom ne mora da prisluškuje naše razgovore da bi znao šta nas zanima. Umesto toga, algoritmi prikupljaju i analiziraju veliki broj podataka koje svakodnevno ostavljamo na internetu. Oni prate koje sajtove posećujemo, šta pretražujemo, koje objave gledamo i lajkujemo, koje aplikacije koristimo i gde se nalazimo.

Na osnovu svega toga algoritmi mogu veoma precizno da procene naša interesovanja i da nam prikažu reklame koje bi mogle da nas zanimaju. Zbog toga ponekad izgleda kao da telefon zna šta smo upravo pričali, iako je zapravo samo veoma dobro predvideo naše želje.

Dakle, problem nije toliko u tome što nas telefon prisluškuje, već u količini podataka koje svakodnevno ostavljamo iza sebe. Algoritmi te podatke koriste da bi napravili sliku o našim navikama, interesovanjima i potrebama. Upravo zbog toga reklame ponekad deluju toliko precizno da imamo osećaj da nam telefon čita misli.

Iluzija koja deluje previše stvarno

Mnogi ljudi imaju osećaj da ih telefon prisluškuje, jer im se često dešava da nakon razgovora o nekoj stvari ubrzo vide reklamu upravo za to. Takva iskustva nisu retka i ljudi širom sveta primećuju isti obrazac. Zbog toga je lako steći utisak da telefon prati naše razgovore, iako postoji i drugo objašnjenje zašto se takve reklame pojavljuju.

Zbog toga što se reklame često pojave baš nakon razgovora o nekoj temi, ljudima je teško da poveruju da je to samo slučajnost. Mnogi zato misle da telefoni koriste mikrofon kako bi slušali njihove razgovore i na osnovu toga prikazivali reklame. Ipak, stvarnost je drugačija i mnogo složenija.

Stručnjaci tvrde: telefon vas ne sluša

Stručnjaci objašnjavaju da telefoni ne prisluškuju korisnike na način na koji ljudi često zamišljaju. Ari Paparo, stručnjak iz advertajzing industrije, smatra da bi stalno prisluškivanje bilo veoma teško izvodljivo. Kada bi milijarde telefona neprekidno snimale razgovore, slale te podatke i obrađivale ih u realnom vremenu, za to bi bila potrebna ogromna količina resursa.

Zbog toga oglašivačka industrija ne funkcioniše tako što stalno sluša ljude preko njihovih telefona. Mnogo je verovatnije da reklame nastaju na osnovu drugih podataka koje korisnici svakodnevno ostavljaju na internetu.

Foto: Shutterstock

Ako telefon zapravo ne prisluškuje naše razgovore, postavlja se pitanje kako onda zna šta nas zanima. Odgovor se nalazi u velikoj količini podataka koje svakodnevno ostavljamo na internetu.

Algoritmi vas poznaju bolje nego što mislite

Kompanije mogu da saznaju mnogo o našim interesovanjima i bez slušanja razgovora. Dovoljno je da analiziraju koje internet stranice posećujemo, koje aplikacije koristimo, na kakvom sadržaju se najduže zadržavamo, kao i gde se nalazimo i u koje vreme koristimo uređaj.

Kada se sve te informacije spoje, algoritmi mogu veoma precizno da predvide šta bi moglo da nas zanima. Ponekad čak mogu da prepoznaju naša interesovanja pre nego što ih sami postanemo svesni. Zato nam se može učiniti da telefon zna šta želimo, iako zapravo samo veoma dobro analizira naše ponašanje.

Vaš dom kao izvor podataka

Još jedan razlog zbog kog možemo pomisliti da nas telefon prati jeste to što često delimo isti digitalni prostor sa drugim ljudima. Na primer, ako živimo sa porodicom ili cimerom i koristimo isti internet, aktivnosti te osobe mogu uticati i na reklame koje se prikazuju nama. Ako ona pretražuje neki proizvod, moguće je da algoritmi povežu naše podatke i kasnije prikažu sličan oglas i nama.

Osim telefona, i drugi pametni uređaji u domu, kao što su televizori, zvučnici i kamere, mogu prikupljati različite informacije. To ne znači nužno da nas prisluškuju, ali pokazuje koliko podataka o našem svakodnevnom životu može biti prikupljeno i prosleđeno kompanijama.

Oglašivači možda ne znaju naše ime i adresu, ali mogu da imaju dosta informacija o nama. Na osnovu prikupljenih podataka svrstavaju nas u određene kategorije i tako pokušavaju da odrede šta nas zanima, kakve navike imamo i kakav način života vodimo.

Koliko tih podataka može biti mnogo pokazuje primer profesora Choffnesa, koji je dobio izveštaj o sebi dug više od 300 stranica. U njemu su se nalazile različite pretpostavke o njegovim interesovanjima, navikama i životnom stilu.

Koliko zapravo znaju o vama?

Međutim, algoritmi nisu uvek u pravu. Mogu da zaključe da posedujemo nešto što nikada nismo kupili ili da planiramo putovanje koje nas uopšte ne zanima. To pokazuje da algoritmi mogu veoma dobro da predvide naše ponašanje, ali ipak mogu i da pogreše.

Kako da se zaštitite bar delimično

Ipak, postoje načini da bar delimično zaštitimo svoju privatnost i smanjimo količinu podataka koje ostavljamo na internetu. Pre svega, trebalo bi proveriti podešavanja privatnosti na telefonu i u aplikacijama, kao i ograničiti praćenje koje se koristi za prikazivanje reklama. Korisno je i redovno brisati kolačiće i istoriju pretrage, kao i koristiti internet pregledače koji nude veću zaštitu privatnosti, poput Safarija.

Foto: Shutterstock

Pored toga, u nekim državama zakoni omogućavaju korisnicima da zatraže brisanje svojih ličnih podataka. Ipak, mogućnosti zaštite zavise od države i zakona koji u njoj važe.

Nije prisluškivanje, već precizno pogađanje

Na kraju, možemo zaključiti da telefon uglavnom ne mora da nas prisluškuje da bi znao šta nas zanima. Umesto toga, algoritmi koriste naše ponašanje na internetu, digitalne tragove i informacije iz našeg okruženja kako bi napravili veoma detaljan profil o nama.

Zbog toga ponekad imamo osećaj da tehnologija zna šta mislimo ili želi čak pre nego što to sami shvatimo. Iako je objašnjenje zapravo u načinu na koji algoritmi prikupljaju i analiziraju podatke, njihova preciznost može biti toliko velika da sve deluje pomalo zastrašujuće.

Ipak, zanimljivo je da mnogi ljudi ni nakon ovakvih objašnjenja i dalje veruju da ih telefoni prisluškuju.

BONUS VIDEO