Kratki gejming programi uskoro na dva državna univerziteta uz podršku Inicijative „Digitalna Srbija“

Dodatni argument da budućnost domaće industrije video-igara izgleda obećavajuće je sve intenzivnija saradnja državnih univerziteta i uspešnih kompanija iz ovog sektora, zaključak je danas održanog panela „Gejming obrazovanje u Srbiji“ kojim je otvorena regionalna gejming konferencija PlayCon. Ovaj razgovor, organizovan u saradnji sa nevladinom organizacijom Inicijativa „Digitalna Srbija“, bio je i prilika da se najave kratki univerzitetski programi u oblasti razvoja video-igara koji će u okviru projekta Master 4.0 od februara početi na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te od marta i na Univerzitetu u Kragujevcu

Domaća industrija video-igara je u prethodnom periodu ostvarila izuzetan rast i godišnje prihoduje između 80 i 120 miliona evra, mahom sa stranih tržišta. U Srbiji danas imamo preko 100 kompanija i timova koji se profesionalno bave razvojem igara — i zapošljavaju više od 2.000 ljudi. Ipak, skoro svi oni su svoje formalno stečeno znanje iz drugih oblasti morali da unapređuju uglavnom kroz neformalne kanale, učeći na internetu ili kroz sam posao jer do nedavno nijedan univerzitetski program nije pripremao svoje studente za posao u gejmingu. U prethodnih nekoliko godina, situacija je počela da se menja.

Foto: Promo

"Nakon pionirskog poduhvata pokretanja fakultetskog gejming programa u Novom Sadu, danas pred sobom imamo i dva master programa u Beogradu i Kragujevcu koji su nastali u bliskoj saradnji akademske zajednice i gejming kompanija",  istakao je Miloš Đuričanin iz Inicijative „Digitalna Srbija", organizacije koja je pokrenula ideju o nastanku ovih programa. U okviru projekta Master 4.0, Ministarstvo prosvete je na javnom konkursu dodelilo sredstva da programe organizuju Univerzitet u Kragujevcu koji je već upisao prvu generaciju od 25 studenata, dok se upis na beogradski program koji zajednički sprovode Univerzitet umetnosti i Matematički fakultet u Beogradu očekuje od naredne školske godine.

Poseban segment razgovora na panelu posvećen je najavi jednosemestralnih kratkih programa u Beogradu i Kragujevcu, osmišljenih tako da za njih mogu da konkurišu svi zainteresovani sa završenom srednjom školom.

"Naši kratki programi će obuhvatiti potpuno različite oblasti koje se međusobno vrlo dobro uklapaju — povezali smo tehničke predmete koje će ponuditi Matematički fakultet, dok će umetničke predmete držati predavači sa različitih fakulteta Univerziteta umetnosti", istakla je na konferenciji dr Aleksandra Jovanić sa beogradskog Univerziteta umetnosti i pozvala zainteresovane da detalje o programu nađu na sajtu Inicijative "Digitalna Srbija". 

Foto: Promo

"Kao i za master, ove kratke programe kreirali smo zajedno sa stručnjacima iz prakse. Ostvarili smo blisku saradnju sa kompanijama Nordeus, Crater Studio, Two Desperados i Playrix RS. Na taj način ćemo ojačati izuzetno važnu sponu između studenata i stvarnog radnog okruženja", naglasila je Jovanić i podvukla da će prijavljivanje zainteresovanih kandidata za dva kratka programa u Beogradu — "3D dizajn za video-igre" i "Zvuk u video-igrama" — početi 1. februara sledeće godine. Univerzitet u Kragujevcu otvoriće prijave za svoj kratki program "Razvoj kompjuterskih igara" mesec dana kasnije.

Osvrt na neformalno obrazovanje u domenu video-igara u Srbiji dala je Miljana Jovović iz Crater studija koji će u narednom periodu, pored svojih redovnih kurseva, aktivno učestvovati i u oblikovanju nastave za studente na beogradskom Masteru 4.0 i pomenutim kratkim programima. "Crater Studio će studentima beogradskih programa ponuditi stručne prakse, ali naši predavači sa bogatim iskustvom iz industrije će u okviru ovih programa držati i predavanja i na taj način pomoći da znanja koja oni stiču budu ne samo teorijski potkovana, već i vrlo primenjiva u stvarnom svetu", zaključila je Jovović.

Foto: Promo

Govoreći o važnosti saradnje akademije i privrede, docent dr Manojlo Maravić sa novosadske Akademije umetnosti istakao je da je formalno obrazovanje u oblasti razvoja video-igara put ka novoj profesionalizaciji ove industrije. "Smatram da je za uspeh u ovoj industriji, pored strasti ka gejmingu, potrebno i široko teorijsko znanje iz drugih domena. Možda najbolji primer je Vil Rajt, kreator planetarno popularne igre The Sims, koji ima široko znanje u oblastima kao što su arhitektura, ekonomija ili umetnost i u tom smislu je potpuna kreativna ličnost koja dokazuje da se kreativnost kod ljudi razvija kroz obrazovanje", istakao je Maravić.