Milica Stanišić: Umetnički predmeti imaju važnu ulogu u promišljenom enterijeru

U vremenu kada enterijeri sve češće traže autentične, ručno izrađene predmete, a materijali koji nose trag procesa postaju sve cenjeniji, rad sa recikliranim papirom deluje kao neočekivan, ali logičan odgovor. Upravo nas je taj spoj materijala, procesa i odnosa prema prostoru doveo do brenda PAPEL.

U razgovoru za Dizajn enterijera autorka Milica Stanišić otkriva kako je iz lične potrebe za sporijim, neposrednijim stvaranjem nastao projekat zasnovan na radu sa recikliranim papirom.

Nakon vremena provedenog u digitalnom svetu, javila se želja za materijalom koji može da se oblikuje, prati i doživi kroz sam proces nastanka.

Upravo je papir, u svojoj istovremenoj skromnosti i snazi, postao polazna tačka autorskog pristupa u okviru brenda PAPEL koji danas spaja umetnost, materijal i ideju transformacije.

Reciklirani papir nije materijal koji se često povezuje sa skulpturama i dekorativnim predmetima. Šta vas je privuklo upravo tom materijalu i koje njegove osobine su vam najzanimljivije u radu?

Privukla me je upravo ta njegova neočekivana moć transformacije. Papir najčešće doživljavamo kao nešto prolazno i svakodnevno, a mene je zanimalo šta se dešava kada mu se pristupi drugačije.

Foto: foto Papel

Iz tog interesovanja sam razvila i sopstvenu masu od recikliranog papira, koja mi je otvorila prostor za oblikovanje formi na potpuno autentičan način.

Kada se papir pretvori u papirnu glinu, dobija novu dimenziju, postaje izuzetno pogodan za modelovanje i otvara mnogo mogućnosti.

Posebno mi je važna njegova tekstura, jer na površini ostaje vidljiv trag procesa. Fascinira me i to što ovaj materijal nosi sopstvenu istoriju - nekada je bio deo drveta, zatim papir, a kroz ovaj proces dobija novu formu i novo trajanje.

Kako izgleda proces nastanka jednog PAPEL predmeta, od ideje do gotove skulpture?

Polazna tačka je najčešće inspiracija koja dolazi iz posmatranja prirode, materijala i odnosa forme i svetla u prostoru.

Privlače me smirene, organske strukture i teksture koje nastaju spontano i postepeno se razvijaju.

Iz takvog početnog impulsa polako se oblikuje i sama ideja rada. Kada se ona iskristališe, pripremam papirnu masu koju zatim oblikujem rukama.

Forma ne nastaje odjednom, već se polako gradi kroz spor proces. Bez industrijskih postupaka, razvija se kroz strpljenje i neposredan kontakt.

Foto: foto Papel

Tokom rada često evoluira i menja se, pa materijal na neki način postaje saradnik u stvaranju. Gotova skulptura nosi vidljiv trag vremena, slojeva i ruku koje su je oblikovale.

Vaši radovi balansiraju između umetničkih skulptura i funkcionalnih predmeta. Kako vidite tu granicu između umetnosti i dizajna?

Za mene ta granica zapravo ne postoji kao podela, već kao prostor susreta umetnosti i dizajna.

Objekti koje stvaram imaju skulpturalni karakter i nastaju iz umetničkog procesa, ali su zamišljeni da budu deo svakodnevnog okruženja.

Imaju estetsku i konceptualnu vrednost umetničkog rada, a istovremeno mogu prirodno da funkcionišu u enterijeru.

U tom smislu, moji radovi se nalaze negde između ta dva sveta, kao forme koje imaju umetnički izraz, ali i komuniciraju sa ambijentom i ljudima koji u njemu žive.

Takvo razumevanje odnosa između umetnosti i dizajna prepoznato je i kroz učešće na brojnim grupnim izložbama, uključujući i međunarodno bijenale ArtiJa, gde su autorski odnos prema materijalu i savremeni izraz potvrđeni i afirmisani samostalnom izložbom.

Arhitekte i dizajneri enterijera sve češće u projekte uključuju umetničke predmete i skulpture. Kako vidite ulogu takvih predmeta u savremenim enterijerima?

U promišljeno oblikovanom enterijeru umetnički predmeti imaju važnu ulogu u formiranju identiteta i atmosfere. Stvaraju akcenat, uspostavljaju odnose među elementima i postaju vizuelna tačka koja mu daje karakter.

U prostorima koji teže jednostavnosti i čistim linijama, PAPEL objekti donose materijalnost, teksturu i autentičnost koju je teško postići kroz serijsku proizvodnju.

Prisustvo ručnog rada i individualnog izraza unose dodatnu dubinu i slojevitost. Zbog toga ih vidim kao važne elemente koji ne samo da dopunjuju ambijent već oblikuju način na koji se u njemu boravi i kako ga doživljavamo.

Foto: foto Papel

Koliko u vašem radu postoji svestan odnos prema trendovima u dizajnu enterijera, a koliko je proces potpuno autonoman?

Kao dizajner, prirodno sam u stalnom kontaktu sa savremenim tokovima vizuelne kulture. Ipak, moje skulpture ne nastaju kao odgovor na trendove, već iz samog materijala i procesa rada.

Materijal često vodi razvoj forme i u tom smislu proces je prilično intuitivan i otvoren. Zanimljivo je da se takav pristup često prirodno uklopi u savremene enterijere, koji sve više vrednuju autentične, ručno izrađene objekte.

Koliko je održivost važan aspekt vašeg rada? Da li je reciklirani papir prvenstveno estetski izbor ili i svojevrsni stav prema proizvodnji i potrošnji?

U ovom projektu održivost je prirodan deo stvaranja. Materijal sa kojim radim je reciklirani papir koji kroz umetnički proces dobija novi život i novu vrednost.

Ima posebnu teksturu i karakter koji me kao umetnika inspirišu, ali istovremeno nosi i snagu transformacije. U tom smislu, izbor materijala je i estetski, i konceptualan.

Svaki objekat govori o mogućnosti da nešto što je odbačeno ponovo dobije svrhu, što je ujedno i moj mali odgovor na način na koji danas razmišljamo o proizvodnji, potrošnji i vrednosti materijala.

Foto: foto Papel

Kada govorimo o ovakvim predmetima, čitaoce uvek zanima i praktična strana - u kom cenovnom rasponu se kreću PAPEL objekti i od čega ta cena najviše zavisi?

Cena zavisi od složenosti forme i vremena potrebnog za izradu. Objekti nastaju kroz spor, ručni proces, pa tako svaki od njih nosi jedinstven karakter i neponovljiv izraz.

Manje zahtevni radovi kreću se od oko 200 evra, dok kompleksnije skulpture mogu biti značajno iznad tog iznosa. Kako svaki komad nastaje pojedinačno i bez serijske proizvodnje, cena se uvek formira u odnosu na proces i specifičnosti svakog rada.

Da li radite i predmete po meri, prilagođene konkretnom enterijeru ili projektu?

Posebno me privlači saradnja sa arhitektama i dizajnerima enterijera na projektima u kojima se objekti razvijaju u dijalogu sa enterijerom, njegovim proporcijama, svetlom i atmosferom.

Foto: foto Papel

Inspiriše me ideja da skulptura bude osmišljena za tačno određeni ambijent, jer tada postaje deo prostorne kompozicije, a ne samo samostalan predmet.

Kako vidite dalji razvoj brenda PAPEL? Da li planirate nove kolekcije, materijale ili možda veće skulpturalne forme za javne prostore?

PAPEL vidim kao projekat koji se razvija kroz nove skulpturalne forme i dalje istraživanje materijala, uz sve jasnije pozicioniranje na preseku umetnosti, dizajna i prostora.

U narednom periodu fokus mi je na razvoju novih radova, kao i na njihovom predstavljanju kroz izložbe i relevantne dizajnerske i umetničke događaje.

Paralelno sa tim, važne su mi saradnje sa arhitektama i dizajnerima enterijera, kroz koje radovi nastaju u direktnom odnosu sa konkretnim prostorom.

Dugoročno, cilj mi je da PAPEL izgradi svoje mesto i na međunarodnoj sceni, kroz projekte i saradnje koje prepoznaju autorski rad, savremeni pristup materijalu i održivosti.

U osnovi svega ostaje ideja transformacije: mogućnost da materijal koji je odbačen ponovo dobije oblik, trajanje i svoje mesto u prostoru.

To je ujedno i suština brenda - da otpad nije kraj, već novi početak.