ĐAVOLJI ADVOKATI NISU PLOD MAŠTE! Da li znate kakav je to posao?!

Za izraz "Đavolji advokat" čuli su skoro svi. Međutim, mnogi ne znaju na šta se tačno taj izraz odnosi. Neka istraživanja pokazala su veliku kreativnost u tumačenju ovog pojma. Međutim, jako mali broj ljudi zna pravo značenje i nastanak ovog izraza

Izraz "Đavolji advokat", ili u originalu "Advocato Diavolo" je kolokvijalni naziv za formalnu poziciju unutar katoličke crkve pod nazivom Promotor Fidei. Pozicija Promotor Fidei je kroz vekove prošla kroz razne oblike, ali je u suštini uvek ostala usko vezana za proces kanonizacije.

Naime, kada bi do odgovarajućeg organa unutar papske administracije stigao predlog o kanonizaciji određene osobe, zadatak "đavoljeg advokata" je bio da na sve načine ospori taj predlog. Bez obzira na svoja uverenja, "đavolji advokat" je bio dužan da iznese sve, pa i najmanje argumente koji su govorili protiv predloženog sveca, bilo da su njegovi grehovi bili životni ili doktrinarni.

"Đavolji advokat" vodio je pravu istragu o predloženoj osobi, u kojoj bi ispitivao ljude koji su ga poznavali, one koji su sa njim radili, i generalno svakoga ko bi o toj temi imao bilo šta suvislo da kaže.

On je bio neka vrsta filtera, koji je onemogućavao da neko postane svetac zbog trenutne popularnosti, neko nad čijim likom i delom postoji određena sumnja, kao i da se spreči ishitrenost u odlukama.

Karakterističan primer rada "Đavoljeg advokata" nalazimo kod Prospera Lambertinija, koji je obavljao funkciju Promotor Fideia skoro 20 godina, pre nego što je postao papa Benedikt XIV.

On je često i stvari koje su na svaki način pozitivne, umeo da predstavi negativnima. Na primer, sredinom XVIII veka je odbijen predlog za kanonizaciju jednog italijanskog monaha, poznatog po mnogobrojnim kvalitetnim religioznim tekstovima.

Iako suština tekstova nije bila upitna, Lambertini je njegovu skribomaniju predstavio kao taštinu, neopravdanu želju za isticanjem među drugim religijskim piscima, te je stoga taj predlog odbijen.

Iako je neformalno uspostavljena nekoliko vekova ranije, do svog osnovnog oblika funkcija Promotor Fidei je došla za vreme pape Lava X "Mediči pape" u procesu kanonizacije Lorensa Justinijana.

Svoj konačni oblik dobiće i formalno nešto kasnije, 1587. godine, i od tada je „Đavolov advokat" zvanično postao jedno od crkvenih tela, s tim da će dodatno dobiti na važnosti početkom XVIII veka.

Kraj foralnom, ali delimično i neformalnom, postojanju "Đavololjih advokata" doći će u drugoj polovini XX veka. Prvo je, reformama iz 1969. uloga Pormotor Fidei dosta oslabljena, da bi bila i potpuno ukinuta pod Jovanom Pavlom II 1983. godine.

On je u svom delu "Divini Perfectionis Magister" potpuno promenio proces kanonizacije, ukinuo pređašnja pravila i uveo nove norme. Tako je funkciju Promotor Fidei zamenila funkcija Sekretara, ali sa mnogo manjim ovlašćenjima.