(VIDEO) ZBOG OVE MOĆNE ŽENE SVI DANAS KITIMO JELKU! Evo kada je tradicija zaživela i u Srbiji

Na tradiciji kićenja jelke insistirao je nemački princ Albert, nakon što se oženio engleskom kraljicom Viktorijom. Ona mu je ispunila tu želju

On je na iznenađenje svoje mlade, kojom se oženio u februaru 1840. godine, i svih prisutnih, napunio dvorac Vindzor novogodišnjim drvećem. Smatrao je da neki njegov običaj treba da se odomaći u Engleskoj i niko ga nije mogao odgovoriti od te ideje.

Kraljica, njegova novopečena supruga, je nakon prvobitnog šoka ovaj običaj prihvatila i tako uvela nemačke božićne i novogodišnje običaje na engleski dvor.

Slika njih dvoje ispred jelke ubrzo je pokrenula novi trend,  pa su ljudi masovno počeli s kićenjem jelki. Engleskinje su odmah poželjele da i one u svojim domovima imaju istu stvar. Princ Albert je uskoro počeo sa tradicijom da veliki broj novogodišnjih jelki daruje školama i kasarnama.

Foto: pixabay.com

Za razliku od jelki koje su u Nemačkoj bile ukrašavane jabukama i narandžama, princ i kraljica su odlučili da svoje novogodišnje drvo  ukrase  bombonama, papirnim cvećem, mašnama, sitnim igračkama. Zapravo, pre princa Alberta, kraljica Šarlot, supruga Džordža III. je upoznala Engleze 40 godina ranije sa kićenjem bora, ali su upravo Albert i Viktoria taj običaj popularizovali. Viktorijanska jelka je bila vrlo složeno i bogato ukrašeno. Ukrasi su uključivali bombone od marcipana, tvrde bombone, keks, voće, male limene vojnike, papirne lepeze, zviždaljke, suvo voće, orahe i bobice svih vrsta.

Papirne korpice napunjene orasima, bombonima i drugim poslasticama bile su viktorijanski favorit. Ukrasi domaće izrade bili su takođe česti poput malenih, ručno šivanih lutaka, dečjih rukavica i sveže prženih šećernih kolačića. Sveće su pažljivo stavljane na vrh svake grane, a anđeo je najčešće ukrašavao vrh drvca. Deca su često pomagala u izradi ukrasa. Izrađivali su vence od brusnica ili papirnog cveća.

Najpopularniji viktorijanski ukras bio je bez sumnje anđeo staklenih krila, zlatne kose i haljine i lica od neuglačanog porculana. Anđeli su predstavljali viktorijanski ideal detinjastva ili ženstvene nevinosti.

Ujedno je kraljica Viktorija bila i ona koja je poslala prvu službenu božićnu čestitku nekog dužnosnika svome narodu. Inače, novogodišnje drvo je nemački izum iz 17. veka, ali i ono vuče korene iz paganske prakse ukrašavanja kuće zelenilom u decembru. Ali legenda kaže kako je sam Martin Luther još u 16. veku ukrasio jelku svećicama.

U Srbiji se običaj kićenja jelke pojavio sredinom 19. veka, kao posledica nemačkog uticaja, ali bez obzira na to što do tada kićenje novogodišnjeg drveta nije bilo rasprostranjeno u našim krajevima, domovi su se i ranije ukrašavali zelenilom, cvećem i plodovima na Badnji dan.