OVE REČI SU DOBILE IMENA PO LJUDIMA! JEDNA od njih će vas POSEBNO iznenaditi!

U nastavku vam prenosimo zanimljiv tekst o tome koje su reči dobile imena po ljudima. Verujemo da za neke reči, odnosno ljude ste možda čuli ali za neke i ne

Evo za one koji još to ne znaju kako su nastale i od koga proističu te reči, evo prlike da saznaju i nauče nešto novo, i naravno da se zabave.

Bojkot

Čarls Bojkot nije bio mnogo popularan u Irskoj tokom 1880. godine. Kada je zbog bolesti morao da napusti čin u vojsci, počeo je da radi kao agent jednog zemljoposednika u okrugu Mejo. Problemi Čarlsa Bojkota počeli su 1879. godine, kada je ekonomska kriza izazvala propast irske poljoprivrede, zbog čega je stalno pretila glad. Irski seljaci su se tada organizovali i počeli da zahtevaju manje zakupnine.

Oni su, vođeni zagovornicima irske samouprave Čarlsom Stjuartom Parnelom i Majklom Davitom formirali Irsku agrarnu ligu i 1880. godine rekli Bojkotu da mora da snizu cenu zakupnine za 25 odsto.

Bojkot je odbio da smanji zakupninu, ali nije očekivao da će ga ova odluka koštati svega što je stvorio prethodnih godina. Ogranak Agrarne lige u okrugu Mejo zahtevao je od Bojkotovih radnika da obustave rad i da započnu kampanju izolovanja Čarlsa Bojkota od lokalne zajednice.

Nikotin

Kada se francuski diplomata i naučnik Žan Niko (Nicot) 1561. godine vratio u Pariz sa službovanja u Lisabonu, gde je bio ambasador, sa sobom je poneo i biljku koja stvara zavisnost, a koja je otkrivena u Novom svetu. Niko se upoznao sa ovom biljkom u Lisabonu, gde se ona, pretvorena u prah, ušmrkavala i služila kao lek protiv svega, pa čak i protiv raka. Pošto je pred kraljicom Katarinom Mediči demonstrirao kako se upotrebljava prah koji može da posluži kao lek protiv njenih glavobolja, šmrkanje duvana postalo je popularno u Parizu. Godine 1753, švedski prirodnjak Karl fon Line, dao je jednoj sorti duvana naziv Nikotiana, u čast francuskog diplomate, a aktivni sastojak ove biljke, koji je prvi put izolovan 1828. godine, dobio je naziv nikotin.
 

Foto: pexels.com

Mazohizam

Leopold fon Zaher-Mazoh bio je austrijski pisac istorijskih romana i romana sa temama iz alternativne seksologije. Njegovo najznačajnije delo je Venera u krznu objavljeno 1870. godine. U romanu opisuje seksualne fantazije i fetiše, vezano za žene koje su dominantne i koje nose krzno.

Kasnije, on je te svoje fantazije radio sa svojim ljubavnicama i suprugama. Dana 9. decembra 1869, Mazoh i njegova ljubavnica baronesa Fani Pistor su potpisali ugovor po kojem će on biti njen seksualni rob šest meseci, uz uslov da baronesa što je češće moguće nosi krzno.

Godine 1886, austrijski psihijatar Rihard von Kraft-Ebing skovao je termin “mazohizam”, kako bi opisao derivaciju seksualnog zadovoljstva od fizičkog bola i poniženja.

Silueta

Silueta, prvobitno crni portret na beloj pozadini, umetnička je forma koja je bila popularna u 18. i 19. veku, a svoje ime duguje francuskom ministru finansija Etjenu de Siluetu. U periodu kada je Francusku zadesila kriza zbog Sedmogodišnjeg rata, francuski kralj Luj XI angažovao je Silueta da se postara za državne finansije. Siluetov mandat trajao je tri meseca, a on je za to vreme smanjio plate i penzije i uveo porez na plemićke posede.

To se nikome u tadašnjem društvu nije svidelo, pa su se građani Francuske svetili time što su počeli da nose odela po Siluetu – jednostavna i tesna, kao da su kobajagi, osiromašili i omršavili od gladi. Zatim je građanski bunt nastavljen tako što su se pojavile ljudske prilike samo naznačene skicom po zidovima zgrada sa natpisom da su to Siluetove žrtve, koje su se stanjile od gladi.

Kvisling

Sinonim izdajstva i saradnje sa neprijateljem, koji se primanjuje na građanina koji pomaže neprijatelju da osvoji njegovu zemlju, dobio je naziv po norveškom političaru Vidkunu Kvislingu. On je početkom Drugog svetskog rata održao mnoge sastanke sa Hitlerom i njegovim saradnicima kako bi ih uverio u nužnost osvajanja Norveške.

Nemačka je u aprilu 1940. godine izvršila invaziju na Norvešku, a kraljevska porodica i članovi parlametna bili su prinuđeni da napuste Oslo. Kvisling je tu video svoju priliku da se domogne vlasti, te se već nekoliko sati posle nemačke invazije proglasio premijerom, a svoju stranku Narodni savez jedinom legalnom političkom strankom.

Pojam kvisling se simbolično i u prenosnom smislu danas upotrebljava za nelojalnu saradnju u bilo kom smislu, a koja za rezultat ima štetu koja se nanosi sopstvenom narodu ili sredini kojoj takva osoba pripada. Prvi put je u svom značenju upotrebljen u londonskom Dejli mejlu, a posle toga ju je radio BBC popularizovao i u ostalim jezicima.