OD PRIZORA BOLE UŠI, A OČI HOĆE DA ISPADNU! OVOGA SE SVI SEĆAMO! Čemu su služile šare i ton pri prekidu programa...

Stariji sigurno pamte, a i mlađi verovatno mogu da se sete ovakvih situacija: gledate televizor i, odjednom, program se prekine, na ekranu se pojave raznobojne linije obično praćene piskavim tonom “koji probija uši”. Tada nas je uglavnom sve nerviralo što ne možemo da gledamo tv ali - čemu je ova slika zapravo služila

Raznobojne forme na televizoru u vidu krugova, kvadratića, pravougonicima i štraftama koje su se uz jednolično pištanje pojavljivale s vremena na vreme na tv prijemnicima zapravo ima ime! Zovu se test karte ili test šablon.

Ovaj prizor uglavnom se emitovao u trenucima kada je transmiter aktivan, ali ne emituje program. Dakle, u vreme kada je televizija imala “radno vreme”  nije emitovala program 24 časa. Test karte puštane su na početku i na kraju svakog emitovanja, a šare je uglavnom pratio i jednolični ton mada su neke stanice koristile i uključenje u radio signal ili neku instrumentalnu muziku.

Test kartice stare su koliko i televizija. Prvo su se koristile stvarne, fizičke kartice u koje bi se uperila kamera dok je kasnije korišćen već snimljen materijal.

Glavni cilj ovog prilično iritantnog prizora bila je kalibracija signala, tačnije podešavanje kamera i prijemnika da pravilno prikazuju sliku. Kartice su omogućavale svima, i gledaocima i tv stanicama, da podese svoju opremu kako bi dobili optimalan kvalitet slike.

Samim tim, ništa na test karticama nije bilo slučajno tu. Krug je korišćen zbog podešavanja linearnosti u doba dok su se u televizorima koristile katodne cevi. Dok su prijemnici bili crno-beli korišćeni su paterni sa nijansama bele i crne, a sa kolornom televizijom stigao je i set šara, takozvane “SMPTE trake” u različitim bojama. Patern boja uvek je bio isti i to redom, sa leve na desnu stranu - bela, žuta, cijan (zelenkasto plava), zelena, magenta (crvenkasto-ljubičasta), crvena i plava. Uz te boje, na test karticama su se nalazile i različite nijanse crne koje su omogućavale da se jačina svetla i kontrast na ekranima podese što bolje.

Nekada uobičajen prizor, test kartice se danas retko viđaju izvan televizijskih studija, postprodukcije i distributivnih objekata. Više nemaju za cilj da pomažu gledaocima u kalibraciji televizora pre svega zbog toga što savremenim tv prijemnicima nije potrebno skoro nikakvo podešavanje, a tome je doprineo i digitalni signal.