JA GA PITAM, A ON NEŠTO PROMUMLA ILI SAMO KLIMNE GLAVOM Psiholog otkriva koje najčešće greške pravimo u razgovoru sa decom

Dečiji psiholog Milena Buđevac otkriva koje tri najčešće greške pravimo kada razgovaramo sa svojom decom.

 

Mnogi roditelji imaju utisak da ih njihovi naslednici ne slušaju, da na njihova pitanja odgovaraju nezainteresovano, da promumlaju odgovore i ne udubljuju se u temu. Verovatno je to najčešće i istina, a Milena otkriva šta je uzrok ovakvog ponašanja dece. "Ja ga pitam a on nešto promumla ili samo klimne glavom",najčešće možemo čuti roditelje kako kažu. 

Psiholog otkriva šta treba da uradimo da se to ne bi dešavalo i kako bi ostvarili bolju komunikaciju sa najbližima.
- Da vam se ne bi ovo dešavalo, ukazala sam vam na jednu u od najčešćih grešaka koje pravimo kada razgovaramo sa nekim. U razgovoru sa decom je pravimo još učestalije jer i tu želimo da im pomognemo. Ili želimo da razgovaramo dok je dete u nekoj drugoj aktivnosti (igra se, gleda crtani, radi domaći...) pa imamo utisak da nas ni ne čuje ili da ne ume da nam odgovori. Kada nešto pitamo i sami nudimo odgovor, tada baš i ne dolazi do prave razmene, pa posledično, ni do razumevanja ili zbližavanja. Zato, promenite način na koji pitate i razgovarate sa drugima - savetuje doktorka Buđevac.

Foto: printscreen instagram/deciji_psiholog

Milena je dala konkretne savete.
- Ukoliko imate utisa da od dece ne dobijate dovoljno informacija kada ih nešto pitate ili da nisu sasvim iskreni možda postavljate pogrešno pitanje.- Ili su pitanja dobra, ali nisu dobro formulisana, jer ne ostavljaju deci prostora za slobodan odgovro. Zato umesto: "Jesi li se dobro proveo na rođendanu?" pitajte: "Kako si se proveo na rođendanu?" Insistirajte na proširenim rečenicama, tražite detalje - savetuje ona.

Foto: pexels.com

Buđevac je dala još nekoliko konkretnih primera:
- Umesto: "Da li ti se sviđa igračka?", pitajte "Šta mislite o ovoj igrački?". Šta ti se dopada, šta ne, zašto? Kako sve možep da je koristiš u igri? Ili umesto:"Jesi li dobro?" Dete će najćešće klimunuti glavom iako možda nije tako. Zato pitajteČ "Kako si? Zašto se tako osećaš? Šta je dovelo do toga. Kako mogu da ti pomognem? Ukoliko vaše pitanje sadrži ili implicira odgovor, velika je verovatnoća da ćemo uptavo taj odgovor i čuti. Zašto? Zato što je tako najlakše. Ne traži se od njih da misli ili ako se previše plaše ili stide da vam kažu, ovo je najjednostaviniji put da to izbegnu ili zato što osećaju da vi očekujete upravo takav odgovor, pa ne žele da vas razočaraju. Ali tako vam promiču mnoge informacije koje mogu biti značajne za vaše dete ili vaš odnos.