Za Aleksandru Gudelj LJUBAV JE JAČA OD SVEGA: Suprug mi je BROJ JEDAN u životu!

O novim poslovnim izazovima, roditeljstvu i romantici kao nepresušnom životnom pokretaču, voditeljka Aleksandra Gudelj govori za Ljubav i zdravlje...

Šarmantna voditeljka Aleksandra Gudelj osvojila je gledaoce pozitivnom energijom koju sa lakoćom prenosi na svoje okruženje. Godinama je bila jedna od omiljenih loto devojaka, međutim, od jeseni ćemo je gledati u potpuno novom projektu za koji se vredno priprema. Nakon dvogodišnje pauze, koju je napravila zbog rođenja trećeg deteta, voditeljka će se ponovo posvetiti karijeri, ali i porodičnoj klinici. Uprkos gustom rasporedu, Aleksandra je, pre svega, posvećena majčinstvu, te sa svoja dva sina Milijanom i Damjanom i ćerkicom Emilijom, gradi neraskidivu vezu koja joj daje dodatnu energiju za sve što joj život donosi. Veliku zaslugu za voditeljkin široki osmeh ima i njen suprug Veljko, sa kojim je trinaest godina u skladnom braku. O novim poslovnim izazovima, roditeljstvu i romantici kao nepresušnom životnom pokretaču, voditeljka govori za Ljubav i zdravlje.

Nakon duže pauze ponovo se vraćate poslu. U kom projektu će publika moći da vas gleda?
- Spremamo novi projekat za ovu jesen. Naime, već nekoliko meseci sa timom saradnika i producentkinjom radim na novom kvizu znanja "Pobednik", koji će se emitovati na Prvoj televiziji. Studijski je kviz u kojem će se nadmetati po dva takmičara za nagradu od 20.000 dinara po emisiji. To je veoma lepa stimulacija. Ovom projektu se svi veoma radujemo jer dugo nismo imali ovakve kvizove na televiziji, veoma sam uzbuđena. Posle dve godine pauze vraćam se na televiziju. Bila sam na porodiljskom bolovanju, a potom počela sa pripremom kviza. Publika me ne vidi, ali već godinu dana temeljno radim i spremamo ovaj ozbiljan projekat.

Kako ste se odlučili na ovakav projekat i da li vam je to izazov?
- Ne bih mogla da kažem da je ovo novi izazov, s obzirom na to da sam na početku karijere vodila kviz "Ludi kamen" sa kolegom Srđanom Karanovićem, ali nekako sam se vratila na taj početak. Drago mi je što se vraćam u tako nešto jer mi više prijaju zabavni programi nego informativa. Imaću više vremena i za privatan život. Mada, tip sam koji voli akciju i puno obaveza, dobro sam organizovana i stižem sve. Imam troje dece, pet kućnih ljubimaca, posao voditeljke i nedavno smo porodično otvorili kliniku koja se bavi lečenjem postkovid sindroma, endokrinologijom, kardiologijom i drugim bitnim zdravstvenim oblastima, a kojoj smo svi veoma posvećeni.

Kako najčešće provodite slobodno vreme? Čini se da su putovanja pasija?
- Veoma volim da putujem i u tome uživa cela moja porodica. Nisam tip koja ima previše prohteva, više se prilagođavam porodičnim potrebama. Kada idemo sa decom na putovanja, trudimo se da kombinujemo i egzotični sadržaj i onaj prilagođen deci. Najčešće su to Zanzibar, Dubai, Turska, gde ima dosta akva-parkova prilagođenih najmlađima, ali i suprug i ja uz decu potpuno podetinjimo. Ipak, ako idemo suprug i ja sami, volimo da sebi ugodimo na letovanju gde prosto uživamo u suncu i prelepim plažama. Brzo se živi i nekad je potrebno samo se opustiti.

Ko vam pomaže oko čuvanja dece kada ste na putu ili imate svakodnevne obaveze?
- Najviše nam pomaže moj svekar, Veljkov otac. On je bio veoma posvećen mom suprugu tokom njegovog odrastanja, pa je sada to preneo i na unuke. Prosto je jedan genijalan čovek, najdivniji deka na svetu. Svekar im je posvećen maltene po ceo dan i vidi se da mu to veoma prija.

U odličnoj ste formi nakon tri porođaja. Na koji način brinete o svom izgledu?
- Uvek pronađem vreme za brigu o sebi. Reč je o klasičnim tretmanima lica, s vremena na vreme odem na masažu jer mi one daju energiju s obzirom na to da godinama ne treniram. Često me pitaju kako ovako izgledam bez treninga. Reč je o fantastičnoj genetici i aktivnost sa decom. Svakog vikenda smo porodično na Adi Ciganliji, šetamo, stalno smo u nekom pokretu. Ono na čemu moram da poradim su trbušnjaci. To je jedina stavka koju sebi zacrtam svaki dan da moram da uradim. Doduše, tokom sređivanja kuće rade svi mišići (smeh).

Pominješ aktivnosti sa decom, da li ste ih usmeravali i na druge vannastavne aktivnosti poput sporta, muzičkih škola, radionica?
- Nismo od roditelja koji decu pošto-poto upućuju na brojne aktivnosti, samo po njihovim željama. Apsolutno se ne mešamo u njihove izbore, niti smo im ikada nametali naše želje, već osluškujemo njihove. Milijan je trenirao plivanje, sada on i Damjan treniraju fudbal i tu se sve oko obaveza završava. Deca su bića za sebe, oni su ljudi u malom i imaju svoje želje na koje imaju pravo. Smatram da deca imaju pravo da mi kažu da nešto ne žele da urade. Takva sam i po pitanju škole, svaka ocena je za đaka. Volim da se bavim decom i organizujemo porodično i neke radne akcije. Na primer, zimus kada je bio sneg, zajedno su sa stricem čistili ispred klinike, vikendom sređujemo dvorište, parking. Decu je bitno učiti pravim vrednostima, da uživaju u prirodi i ne teže ka novcu i robnim markama. Čak i kada imate novca, bitno je biti normalan. Ponosna sam na svoju decu i na to u kakve ljude odrastaju.

Jesu li vaša deca svesna da ste javna ličnost i kako to utiče na njih?
- Imaju svest o tome, posebno Milijan, koji ima jedanaest godina. Često me i pita kada će kviz koji spremam početi da se emituje. Jednom prilikom smo bili zajedno na Zvezdinoj utakmici i dosta ljudi je gledalo u mene, ljudi su me prepoznali, a on me pita: "Mama, šta ti to radiš, pa svi gledaju u tebe na tribinama", nisam htela da mu kažem da me verovatno ljudi prepoznaju. Bio je presladak tada.

Kada god pomeneš supruga, uvek imaš široki osmeh na licu. Koliko ti je njegova podrška značila tokom svih ovih godina?
- Podrška je najbitnija u svemu. Ako vas bilo ko koči u tome što radite, napretka u vezi ili braku nema. Veljko i ja smo oduvek bili podrška jedno drugome. Upoznali smo se kao ostvarene ličnosti i samim tim smo bili uvek tu jedno za drugo i u kasnijim godinama. Ljubav je ta koja oplemenjuje sve i koja je najbitnija na celom svetu. Meni je kroz sve ove godine moj suprug bio broj jedan u životu. Neki kažu, ali zar to nisu deca? Te dece ne bi ni bilo da nema nas, ne mogu oni da budu broj jedan. Dokle god se nas dvoje volimo i slažemo, on je na prvom mestu. Koliko god da sam umorna, kada uspavamo decu, uvek imamo vremena za nas i tako već trinaest godina. Do dva-ri ujutru mi uživamo, gledamo serije, razgovaramo.. nije me još savladao umor, bez obzira na obaveze. Ljubav je jača od svega. Ujutru imamo ritual da pijemo kaficu u krevetu i krenemo sa svojim obavezama. Bez ljubavi ne može ništa da funkcioniše.

Očigledno je razlog za tvoje uvek dobro raspoloženje upravo Veljko?
- Mene nikad ne boli glava, nisam umorna, čak i kad jesam, to čuvam za sebe (smeh).

Na koji način delite roditeljske uloge, ko je stroži pri vaspitanju dece?
- Podjednako u svemu učestvujemo. Kod nas nema podela na uloge dobrog i lošeg policajca. Nismo strogi roditelji. Kada je u pitanju vaspitanje, tu smo solidarni. Ako ih kritikujemo, zajedno smo u tome. Decu nikada ne kažnjavamo, sve rešavamo kroz razgovor i priču.

Čini se da ste se odlično organizovali u veliko porodici. Planirate li i četvrto dete?
- Kod mene se to nikad ne zna. Ne bih imala ništa protiv da se to desi, ali videćemo.