SRPSKA HEROINA KOJA JE PREMINULA ŠTRIKAJUĆI U SOBI NA VOŽDOVCU! Bila je NAJODLIKOVANIJA žena u istoriji ratovanja, a radila je kao ČISTAČICA (FOTO)

Srpska heroina, Milunka Savić preminula je 5. oktobra 1973. godine, a bila je najodlikovanija žena u istoriji ratovanja. Ranjavana je u bombama devet puta, a zbog neverovatne hrabrosti Francuzi su se prozvali "srpska Jovanka Orleanka"

U njenoj članskoj karti piše da je rođena 1890. ili 28. juna 1892. godine u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje, od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije dete. Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku i brata Milana.

Udaja je nije zanimala iako je izrasla u lepu devojku. Kada je 1912. godine objavljen Ukaz o mobilizaciji, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu. Registrovala se pod imenom Milun Savić.

 

 

U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao muškarac, a njen pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci.

Prijavila se kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Primili su je Vojvoda Putnik i Kralj Aleksandar - koji ju je odredio u Drugi puk. Bila je deo "Gvozdenog puka", najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihailo".

Bila je bombaš u Kolubarskoj bici

Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Tu je, za višestruko herojstvo, dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima. U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine. Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu.

Dobila je brojna i najviša odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju "Miloš Obilić". Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom, piše Wikipedia.

 

 

Demobilisana je 1920. godine i tada nije imala gde da dživi, pa je 16 dana noćila u "Prokopu", tražeći nameštenje i smeštaj. Bez škole i samouka, posle rata je najpre radila u Bosni i Hercegovini, kao kuvarica, bolničarka i kontrolor u fabrici vojnih uniformi.

Usvojila tri ćerke

Udala se 1922. godine, za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara, gde su se i upoznali, a 1924. dobili su ćerku Milenu. Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju, svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis. Veljko je imao posao u pošti. Kasnije je premešten u Banjaluku, ali je ubrzo zapostavio porodicu.

Početkom 20-ih godina za zasluge u ratu, od države je dobila imanje u Stepanovićevu, selu kraj Novog Sada, gde je podigla kuću i sa sestrom Slavkom obrađivala imanje, dok je brak sa Veljkom, zapadao u krizu, tako da je sama podizala četvoro dece. Kasnije, u potrazi za boljim životom, zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Stanovala je u Skadarskoj 33, usred Beograda sa tri ćerke.

Radila kao čistačica

Od 1929. zaposlili su je kao čistačicu kancelarije direktora, u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka. Zanemarena i od svih napuštena, penziju je stekla radeći. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Umesto toga, izabrala je da živi u Beogradu, gde su ljudi brzo zaboravili njene zasluge. Za sve to vreme iškolovala je i odgajila tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela.

Između dva svetska rata su je poštovali širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, a na susrete s ratnim drugovima je odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.

Vlast joj je dodelila penziju nakon rata 1945.godine, a starost je provela u kući na Voždovcu u društvu svog unuka.

Skupština grada Beograd 1972. godine dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković, na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je štrikajući (prema ispovesti njenog unuka) u tom stanu 5. oktobra 1973. godine. Porodična kuća je prodata 1974. godine.

Naša heroina sahranjena na Novom groblju, u Beogradu. Njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine.

BONUS VIDEO: