Otkrivamo misteriju staru 300 godina! Znate li ko je bio čovek sa gvozdenom maskom? Detalji uteruju strah u kosti

Čovek pod gvozdenom maskom je mit koji je nastao nakon smrti tajanstvenog zatvorenika u Pariškom zatvoru Bastilji 19. novembra 1703.

Od tada nadalje, idenitet tog čoveka bio je predmet mnogih nagađanja, prvenstveno zbog toga što niko nikada nije video njegovo lice, sakriveno crnom, baršunastom maskom (a ne gvozdenom kako kako su se kasnije konstruisale priče). Tajna "čoveka pod gvozdenom maskom" bila je žarište zanimanja za nežne romantičare i za ozbiljne istoričare sve od sedamnaestog veka i proizvela je bezbrojne teorije o identitetu zatvorenika. Veoma poznati film "Man in the Iron Mask" u kojemu glumi duplu glavnu ulogu holivudska zvezda Leonardo Dikaprio dokaz je da nagađanja o tajnom identitetu zatvorenika Bastilje traju još i danas. No kao pre tri veka, ni danas nismo ništa bliže otkriću ko je bio taj tragičan lik, a kako godine prolaze, izgledi za otkrivanje njegovog (ili njenog) pravog identiteta sve više blede.

Tajanstveni zatvorenik

O tom zatvoreniku malo se zna. Oskudni podaci koji postoje u francuskim službenim spisima namerno stvaraju površnu sliku o njemu. Prvi sačuvani zapisi tog maskiranog zatvorenika datiraju 1. jula 1669. kad je ministar kralja Luja XIV poslao maskiranog zatvorenika na brigu guvernera de Saint- Marsa, u tvrđavu Pignerol, visoko u francuskim Alpima. Saint-Mars je dobio naređenje da posebno pripazi na tog zatvorenika. Trebalo ga je odvojiti od svih ostalih, a rečeno je Saint-Marsu da mu zapreti smrću ako ikada progovori o bilo čemu drugome osim svojim ličnim stvarima. Prema zatvoreniku se moralo što bolje odnositi ali mu je bilo naređeno da mora ćutati i ostati pod maskom zauvek. Sam markiz de Saint-Mars bio je zadužen da ga hrani. Iz službenog dopisivanja  između vladina ministra Saint-Marsa takođe je otkriveno da zatvoreniku nije bilo dopušteno da priča s bilo kim, bilo rečima ili pismom. Učini li to, trebalo ga je ubiti na licu mesta.

 

Foto: profimedia

 

Kakvu je to strašnu tajnu koja je zahtevala takvo postupanje morao znati taj čovek? Istoričari su se pitali zašto je uopšte takav ostavljen u životu. Ako je ono što je znao bilo toliko opasno za kralja ili državu, ne bi li bilo politički sigurnije jednostavno ga ubiti? I zašto takva zabrinutost da narod ne vidi njegovo lice? Jel bio sličan sa nekim drugim, dobro poznatom francuskome narodu, što bi ga moglo učiniti istinu vrlo slavnim, imajući ipak na umu nizak stupanj razvoja knjiga u sedamnaestom veku? 
 

Iz zatvora u zatvor  

Iako legenda kaže da je zatvorenik masku nosio sve vreme, mnogo je verovatnije da je masku morao nositi samo tokom transporta, kao kada su ga prevozili od zatvora do zatvora, i kada su u zatvor dolazili posetioci sa strane. 12 godina od 1669. do 1681. ovaj je zatvorenik bio zatočen u tvrđavi Pignerol, 1681. premešten je zajedno sa markizom de Saint-Marsom u zatvor "L'Exiles" koji se nalazi blizu Pignerola. Nakon 6 godina opet je preseljen u maju 1687. godine ovaj put na Saint Marguerite, priobalno ostrvo južne Francuske. Njegov boravak na ostrvu trajao je 11 godina, sve dok nije otpremljen 18. septembra 1698. u Bastilju u Pariz gde je markiz Saint-Mars preuzeo mesto guvernera zatvora. Zatvorenik je smešten u posebnu ćeliju u praznu treću odaju tornja Bertaudiere. Drugi zaduženi po redu za zatvorenika, narednik de Rosarges dobio je zadatak da ga hrani. Mnogi detalji o maskiranom zatvoreniku (kao što su konstantno nošenje maske i poseban tretman) došli su sa strane Bastiljskog poručnika du Junka. Napokon je nakon pet godina boravka u Parizu zatvorenik umro 19. novembra 1703. i sahranjen je sledećeg dana pod imenom Marčioli a sav njegov nameštaj i odeća pričalo se da je nakon toga uništen.

Legenda  

Sudbina tajanstvenog zatvorenika i posebna pažnja koju su za njega imali njegovi čuvari, izazivali su mnogo zanimanja i stvorili isto toliko legendi. Jedna zanimljivost koja posebno pobuđuje zanimanje jeste da je markiz Saint-Mars, čovek koji je bio određen za tamničara ovog zagonetnog zatvorenika, zadržao se na tom mestu od prvog dana utamničenja pa sve do njegovog poslednjeg dana 1703. Imajući na umu pristup političkim imenovanjima i službama onih dana, a koji je podrazumevao česte rotacije, ova postojanost zaista pobuđuje zanimanje. Tokom celog njegovog utamničenja navodno su tog zatvorenika videla samo dva svedoka koji nisu bili čuvari tamnica. Za vreme selidbe iz Eksilesa na Saint Marguerite, zatvorenik je viđen pod čeličnom maskom. Za selidbe u Bastilji ova glomazna maska zamenjena je nešto lepšom pokrivalicom od crnog baršuna.

Foto: profimedia

 

Identitet pod maskom  

Savremene tvrdnje o njegovom identitetu uključuju mogućnost da je bio Francuski maršal ili Oliver Cromvel, Francois de Vendôme, ili grof Beaufort. Kasnija nagađanja uključuju, vojvodu od Monmoutha, Armenijskog patrijarha Avedika, Moliera i Viviena de Bulonda. 1801. godine još se jedna legenda pojavila, koju su najverovatnije stvorili poštovaoci Napoleona Bonaparte, da je tajnoviti zatvorenik bio pravi Luj XIV, i da su ga velikani zamenili prikladnijim kandidatom. Legenda takođe kaže da se zatvorenik oženio dok je bio u zatvoru i dobio sina, koji je kasnije odveden na Korziku kako bi postao jedan od Napoleonovih praotaca. No te su glasine vrlo verovatno namerno pustili u javnost političari.

Luj XIV

Među najpoznatijim nagađanjima je i nepriznati stariji brat ili brat blizanac kralja Luja XIV. Ovu, jednu od najpoznatijih teorija Aleksandar Dima je iskoristio u svojoj knjizi a takođe i Holivud u poznatom filmu iz 1995 godine "Čovek sa gvozdenom maskom". Zapravo mnogi prstom upiru prema francuskom kralju Luju XIV. Velika većina istoričara smatra da je ovaj zatvorenik pod maskom mogao biti Lujov brat blizanac koji je navodno začet prvi, ali na svoju nesreću rođen drugi. On nije znao svoj pravi identitet, a da bi raščistio bilo kakve moguće nesporazume oko nasledstva, Luj je zatočio svog brata.  Neke druge teorije nagađaju da je možda on bio stariji brat, plod neke vanbračne veze Lujeve majke. Upravo je Voltaire tvrdio da je zatvorenik sin Mazarina i Ane Austrijske i time nelegalni stariji polu-brat Kralja Luja XIV. No koliko je Voltaire bio ozbiljan u svojoj tvrdnji, teško je reći. Još jedna teorija tvrdi kako je taj zatočenik bio lekar koji je obavio obdukciju Luja XIII. i koji je na svoju nesreću utvrdio da pokojni kralj nije mogao imati dece pa je na taj način ugrozio pravo Luja XIV na krunu. Sledom tih priča ovaj je zatvorenik mogao biti pravi otac Luja XIV, kojeg su privremeno zaposlili zbog nesposobnosti Luja III u spavaonici.

Foto: profimedia

 

Ostali mogući kandidati  

Grof Antonio Matthioli - Kasniji francuski kraljevi Luj XV i XVI tvrdili su da je zatvorenik bio Erkole Antonio Matioli, ministar Grofovije Padove. Matioli je bio upleten italijanske zavere kralja Luja XIV i odao svoje tajne Grofu Čarlsu III od Padove, da bi omogućio kupovinu važnog pograničnog obrambenog zamka. On je u zatvoru bio zaveden pod pseudonimom Lestang.

Vivien de Bulonde - Oko 1900. Etienne Bazeries, Francuski kriptograf uspeo je da pročita neke od šifrovanih poruka kralja Luja XIV. Tvrdi se da se jedna od njih odnosila upravo na tog zatvorenika odavajući da je on zapravo General Vivien de Bulonde.

Luj Oldendorf  - Ovaj plemić iz Lorane bio je vođa "Tajnog templarskog reda". Pravila toga reda nisu dopuštala da ga iko zameni dokle god je živ. Nakon njegove smrti nekog drugog su prisilili da nosi masku i na taj način održava privid njegovog utamničenja, kočeći tako Red da izabere novog vođu.

Tajna ćerka Luja XIII i Ane -  Zgrožen time što nema sina, Luj je možda sakrio svoju novorođenu ćerku i zamenio je podmetnutim dečakom. Kada je Lujeva ćerka odrasla i otkrila svoj identitet, Luj XIV je zatočio.

Moličre - Moličrea su kao komediografa vrlo voleli i narod i Luj XIV, no navukao je mnogo neprijatelja svojim manjkom verskih uverenja. Osobito je razljutio "Društvo Svete pričesti", jednu jaku i uticajnu katoličku skupinu. Ova teorija nastavlja time da je Moličrova smrt samo izmišljena 1673. godine, a komediograf je za kaznu postao "Čovek pod gvozdenom maskom".

Foto: profimedia

 

Nikolas Foket - Ministar Foket je navodno bio utamničen zbog otkrivanja tajnog znanja da Isus Hrist nije umro na krstu nego je preživeo, što je vodilo do tajnog rodoslova direktnih predaka. Da li je ili nije on bio "Čovek pod gvozdenom maskom", teško se može dokazati, no njegovo znanje moglo je biti dovoljno opasno da su ga želeli utamničiti kao kaznu za njegove grehe, a takođe bi bilo neprilično jednostavno ubiti tako važnu osobu.

Eustache Dauger -  Jedna teorija postoji da je maskirani zatvorenik bio Eustache Dauger, rizničar zatočenog ministra Nikolasa Foketa, koji je takođe pod stražom Saint-Marsa. Maskirani zatvorenik je naime u jednom trenutku bio zadužen služiti Foketu kao sobar. Nakon smrti Foketa, kralj se bojao da bi njegov sluga mogao odati državne tajne ako ga pusti na slobodu, tako da je ostao u zatvoru sledeće 23 godine, dok i sam nije umro. Druge glasine tvrde, ponovno, da je upravo Eustache Dauger zapravo bio brat blizanac kralja Luja XIV.
 

Preklapanje sudbina

Priče "čoveku pod gvozdenom maskom" o Matiolu, Daugeru a moguće i o nekim drugim zatvorenicima, mogle su se kasnije stopiti u jednu jedinu priču o jednom jedinom zatvoreniku kao što je 1801. tvrdio revolucionarni zakonodavac  Rouks Fazailak. Fazailak je pokrenuo priču da je maskirani zatvorenik bio preklapanje sudbine dvojice različitih zatvorenika, Antonia Matiole i zatočenog rizničara Eustachea Daugera.

Ostale teorije

1711. Bavarska Princeza Šarlot-Elizabet tvrdila je da je tajanstveni zatvorenik Bastilje prognani Engleski plemić koji je bio upetljan u zaveru oko ubistva Viliama III.
U delu "čovek sa maskom" (1908), Barnes je predstavio Džejmsa de la Klokea, vanbračnog ali priznatog sina Čarlsa II, koji je mogao biti tajna njegovog oca u dogovoru sa Katoličkim dvorom Francuske. Luj XIV mogao ga je zatočiti jer je znao previše o odnosima Francuske i Engleske.

Dokazi i tajanstvene činjenice  

Činjenica da taj utamničenik nije bio jednostavno pogubljen znači da su bez sumnje sigurno bile upletene neke kraljevske veze. Bilo ko drugi bio bi zadavljen i ostavljen u neobeleženom grobu.  Uprkos neprestanom rivalstvu francuske politike i dobitcima koje bi mogli biti stečeni otkrivanjem ko je taj zatvorenik bio, uprkos kompletnom proučavanju spisa, nema nikakvih naznaka ko je bio taj zatvorenik. Bila je to tajna dobro čuvana od svih uključenih strana. Ko je on bio? Kakvu je tajnu znao?

Tajna "čoveka pod gvozdenom maskom" isto je toliko nedokučiva danas kao što je bila i pre trista godina. Ono što je poznato jeste to da je jedan čovek platio užasnu cenu za neki navodni zločin, ili pogubnu tajnu koju je znao o čemu istorija može samo nagađati.