IMATE LI KOŠMARE? Evo zbog čega se to dešava!

Svi mi smo nekada imali noćne more i sasvim sigurno smo se pitali to zašto nam se one javljaju i kakvo značenje imaju, a sada i znamo zašto

Ljudi provedu jednu trećinu svog života spavajući, a značenje snova istražuje se već duži vremenski period, prenosi Bright Side. Zahvaljujući tehnologiji, danas je moguće pratiti aktivnost mozga dok spavamo, a naučnici i psiholozi širom sveta dele rezultate nastale tokom ovakvih ispitivanja.

Prenosimo vam neke stvari koje su naučnici otkrili, a tiču se košmara i čudnih snova.

Zašto sanjamo čudne snove?

Sigurno svako od nas je nekad imao jedan od onih snova u kojima su nam se događale čudne stvari i čiji je svaki smisao nestao kada smo se probudili. Postoji nekoliko objašnjenja za to zbog čega se ovo dešava.

HOROR SCENA - Miljana sanjala DETE KOJE JE ABORTIRALA! Jezivo, znoji se - Mama, da me NISI UBILA... Prebledela (VIDEO)

Svaka osoba ima svoje jedinstvene snove jer svi imamo različita iskustva i okupacije tokom dana. Nakon što zaspimo, naš mozak nastavlja naporno da radi, raspoređujući razne trenutke u kratkoročnu i dugoročnu memoriju. On poredi događaje koji su se desili u skorije vreme, sa onima koji su se desili ranije i to je razlog zašto možemo videti slike iz svog detinjstva, kako se igramo sa starim ljubimcem na mestu gde smo nekada živeli.

Foto: Pixabay

Sve to događa se u REM fazi ili fazi brzog pokreta oka koja traje 10-20 minuta i ponavlja se nekoliko puta tokom noći. Ova faza je, takođe, poznata i kao paradoksalni san, a naziv je dobila  zbog toga što je aktivnost mozga slična onoj u budnom stanju. U ovoj fazi mozga ostaju aktivni svi njegovi delovi, osim dela za logiku.

Naime, koncetracija serotonina i noreprinefrina, koji su neurotransmiteri odgovorni za logiku i pažnju, opada tokom sna. Iz tog razloga ne treba da čudi to što naši snovi nemaju nikakve veze sa zdravim razumom nekad. Da se sve dogodilo samo u snu shvatamo tek kada se probudimo.

Zašto imamo košmare?

Šta se dešava u onim trenucima kada sanjamo apokalipse i zombije, nesreće i druge neprijatnosti? Naučnici iz Švajcarske i Amerike izvršili su jedan eksperiment kojim su potražili odgovor na ovo pitanje. Po njihovom mišljenju, ovo predstavlja neku vrstu treninga nervnog sistema, koji pomaže ljudima da se suoče sa negativnim emocijama u stvarnom životu. U svom članku, naučnici su napisali da nam emocije koje osećamo u snovima pomažu da podnesemo emocionalni pritisak i pripreme nas za moguće stresove u budućnosti.

ZA LAKU NOĆ: Miris i zvuk utiču na sadržaj snova!

Naučnici su proučavali aktivnosti u nekoliko delova mozga tokom spavanja, koristeći elektroencefalogram. Oni su budili 18 volontera nekoliko puta tokom noći i pitali ih kakve snove su sanjali i da li su to bili košmari. Zahvaljujući njihovim odgovorima i analiziranju moždane aktivnosti, istraživači su identifikovali dve zone u mozgu koje su odgovorne za košmare. To su insula i srednjem delu moždanog korteksa.

Ova dva dela mozga se aktiviraju i u situacijama kada je osoba zabrinuta ili uplašena i u realnom životu. Insula je odgovorna za procenu emocija i pokreće se automatski, čim osoba oseti anksioznost. Središnji deo moždanog korteksa priprema osobu za adekvatno reagovanje kada se javi neka pretnja i kontroliše ponašanje čoveka kada se nađe u opasnosti. U daljem istraživanju, naučnici su otkrili da su oni koji su imali duže i češće noćne more, manje grubo reagovali na negativne stvari u realnosti.

Foto: printscreen

Do sada je dokazano da naša podsvest na ovaj način komunicira sa nama i pomaže nam da rešimo probleme koji nas brinu. Na primer, ukoliko u svojim snovima vidimo nekakvu jurnjavu, to je povezano sa našim nerešenim problemima u realnom životu. Ipak, kao što je već rečeno, snovi su nedovoljno proučavani i mnoge interesantne stvari vezane za njih tek treba da budu otkrivene.

Evo još malo poznatih činjenica o snovima:

Tek naučene veštine i znanja, kao što je, npr. sviranje klavira, smeštaju se u neophodne "police" u našem mozgu tokom spavanja. To pomaže da ih lakše zapamtimo. Dakle, bilo da spremate ispit ili samo želite da zapamtite listu obaveza za naredni dan, dobar san će vam pomoći u tome.

PSUJEMO I KAD SPAVAMO! Ali jednu reč ljudi NAJČEŠĆE IZGOVARAJU TOKOM SNA!

Čovek će duže preživeti bez hrane, nego bez sna. Rekordan broj dana koji je neka osoba zabeležila bez spavanja je 11. Ne preporučujemo vam da probate ovaj eksperiment jer, osim što može ozbiljno narušiti vaše zdravlje, može imati i smrtonosan ishod.

Oko 15% ljudi na svetu su mesečari. Oni ne samo da mogu sedeti na krevetu tokom sna i odlaziti iz prostorije u prostoriju, već mogu i napustiti kuću i prelaziti velike razdaljine tokom spavanja. Mnogi veruju u to da mesečare ne valja buditi, ali to je zapravo samo mit. Naprotiv, često je baš neophodno probuditi ih.

Ljudi koji nemaju dovoljno sna mogu imati povećan apetit. Razlog za to je to što im leptin (hormon koji reguliše apetit) opada.

U prvih 5 minuta nakon buđenja, zaboravljamo 50% svojih snova. Nakon što prođe još 5 minuta, zaboravljamo skoro sve što smo videli u svojim snovima. Sigmund Frojd je verovao u to da na ovaj način mozak pokušava da ukloni sve iz memorije, jer su snovi samo naše skrivene misli. Međutim, danas postoji potpuno drugačija teorija koja kaže da mi uključujemo svoj mozak u potpunosti nakon buđenja i zaboravljamo snove kao rezultat njegovog aktivnog rada.