OVI TAJNI RECEPTI NIKADA RANIJE NISU VIĐENI! Ruska knjeginja ih je vredno skupljala, melemi ZA BOLESNU JETRU, BUBREGE, ali i lepotu!

Većina ruskih knjeginja i carica je dobro poznavala recepte narodne medicine - posebno eliksire lepote i mladosti. Među lepim krunisanim glavama izdvajala se Zoja-Evpraksija - prva žena u Evropi koja je napisala naučni medicinski traktat.

Evpraksija je bila unuka ruskog kneza Vladimira Monomaha. Još od malena pametnu kneginjicu je fascinirala magija travarstva. Evpraksija je proučavala lekovito bilje u Kijevo-Pečerskoj lavri, koja je u to vreme bila čuvena zbog legendarnih monaha-lekara Antonja, Agapita i Pimena.

Evpraksija je rođena 1108. godine u porodici kneza Mstislava Vladimirovića. Sa 13 godina Evpraksija je postala nevesta Aleksija Komnina, sina vizantijskog cara. Posle venčanja  izabrala je ime Zoja, što znači "život". Ruskinja je bila toliko vešta u travarstvu da su je vizantijski lekari proglasili vračarom.

Početkom prošlog veka u biblioteci Firence pronađen je tajanstveni rukopis sa receptima drevnih eliksira i čudotvornih lekova. Ovaj srednjovekovni manuskript je izazvao pravu senzaciju: naučnici su došli do zaključka da je autorka knjige unuka ruskog kneza Vladimira Monomaha, vizantijska carica Zoja Evpraksija.

Maska za lepotu
U rukopisu ima dosta recepata ne samo za zdravlje nego i za lepotu. Na primer, za podmlađivanje kože Zoja savetuje napraviti melem od isitnjenog semena rotkve, gorkog badema i starog vina. A protiv bora, po mišljenju carice, efikasno deluje krema od dinje i krep đumbira: "Isitni u prah suve korice dinje i krep đumbir. Rastvori ovu smesu u maloj količini vina i stavi melem na lice. Kasnije isperi lice sa brašnom od sočiva".

Knjigu Zoje "Melemi" sada smatraju medicinskom enciklopedijom, u kojoj je autorka sistematizovala sva napredna znanja svog veka. Efikasnost mnogih recepata plemenite travarke potvrđuju i savremeni naučnici. Za vizantijsku caricu nije predstavljalo problem da napravi lek protiv bolesti srca ili sredstvo za opštu i lokalnu anesteziju tokom hirurškog zahvata. U njenom manuskriptu postoje saveti čak i "za lečenje samrtnika".

Dobrodeja je nadimak koji su joj dali Rusi. To je prevod sa grčkog njenog pravog imena - Evpraksija, ali u isto vreme i životni kredo prve ruske žene naučnice.

Foto: Pixabay

Rusi su je od milošte zvali Dobrodeja.

"Melemi carice Zoje" stari hiljadu godina prvi put su objavljeni na srpskom jeziku u magazinu "Ruskog travara".

Saveti Zoje Dobrodeje:

• Ako te boli glava i suze TI oči, izgnječi aloe i šafran, pomešaj ih sa žumancetom i sirćetom. Utrljaj ovaj melem između očiju.
• Protiv bolesti pluća i iskašljavanja krvi veoma dobro sredstvo je seme mirođije. Isitni ga i uzimaj sa medom.
• Sirup od soka jabuke, dunje, nara, kiselog grožđa, kruške i ruže poboljšava rad jetre i srca, sprečava mučninu, povećava apetit i veseli dušu.
• Ako imaš kašalj - skuvaj kašu od ječma, dodaj med i beli biber i konzumiraj. Ili ispeci crni luk na žaru i uzimaj.
• Majoran pomaže kod bolesti bubrega, podstiče na mokrenje i zaustavlja grčeve u stomaku. Sok majorana takođe poboljšava vid.
• Za bolesnu jetru postoji čudotvoran lek. Stavi origano u lonac sa vodom i kuvaj dok ne ostane samo trećina napitka. Konzumiraj sa medom pa ćeš biti iznenađen rezultatom.