MASIVNI SRČANI UDAR! Ovako ćete prepoznati simptome najopasnijeg infarkta!

Masivni srčani udar (infarkt) definiše se kao srčani udar koji zahvata veliku masu srčanog mišića, a često završava naglom srčanom smrću

Srčani infarkt je stanje najteže komplikacije ateroskleroze bolesti srca u kojoj potpunim začepljenjem jednog od velikih krvnih sudova, koji hrane srčani mišić, nastupa veće ili manje odumiranje srčanih ćelija s posledičnim smanjenjem funkcije srca kao pumpe.

Najvažniji subjektivni znak koji pobuđuje sumnju na nastanak srčanog infarkta je jak bol u grudima koji traje duže od 20 minuta ili se pojačava u intenzitetu, prema rečima dr Tamare B. Horvič, profesorke medicine.

Ovo su jasni znaci infarkta:

neprijatan osećaj u grudima
bol u gornjem delu tela

osećaj tereta u grudima
ubrzani rad srca
mučnina ili hladni znoj
vrtoglavica
simptomi slični gripu
bledo lice
osećaj "propadanja"

Dr Horvič kaže kako je bol u grudima poznat simptom srčanog infarkta, ali nije uvek prisutan, posebno kod žena. Simptomi infarkta otprilike traju 30 minuta ili više, a rizični faktori su:

pušenje
visok krvni pritisak
holesterol
hronični stres
manjak fiziučke aktivnosti

Foto: Shutterstock

ŠTA JE TO MASIVNI INFARKT?

 - Masivni srčani udar (infarkt) definiše se kao srčani udar koji zahvata veliku masu srčanog mišića, a to se događa kada dolazi do akutnog zatvaranja (okluzije) jedne od velikih koronarnih arterija na njenom ishodištu (najčešće se radi o početnom delu prednje leve silazne koronarne arterije ili početnom delu dominantne desne koronarne arterije). Takav infarkt često završava naglom srčanom smrću koja je najčešće posledica ventrikularne fibrilacije što je smrtonosna aritmija ili pak asistolije što znači potpuni prekid srčanog rada bez stvaranja ikakvih impulsa -  objasnio je kardiolog dr med. Dražen Šebetić, piše Ordinacija.hr.

KAKO SPREČITI SRČANI INFARKT?

American College of Cardiology (ACC) i American Heart Association (AHA) predstavili su nove smernice za prevenciju srčanih udara za lekare kako bi što bolje otkrili rizik za pacijenta, navodi time.com.

Važno je istaći kako se čak 80 odsto svih srčanih udara može sprečiti ukoliko su rizični faktori prepoznati na vreme, tvrdi dr Roger Blumental.

Foto: Shutterstock

Smernice, koje su objavljene u časopisu Circulation, ističu neke stare savete, ali i njihove modifikacije i u potpunosti nove smernice.

1. ASPIRIN

U prethodnim smernicama ACC i AHA predlagali su da osobe koje spadaju u populaciju s visokim rizikom za srčani udar, treba da konzumiraju aspirin u malim količinama kako bi umanjili upale koje uzrokuju srčane udare. Nove smernice, pak, predlažu konzumaciju aspirina samo onima koji već imaju neke od rizičnih faktora srčanog udara kakvi su holesterol, krvni pritisak, dijabetes ili ako su pušači, i ako imaju prekomernu telesnu težinu i ne kreću se dovoljno.

Isto tako, aspirin se ne preporučuje ni onima koji imaju preko 70 godina jer je rizik od krvarenja veći nego što su dobrobiti aspirina.

2. DIJABETES TIPA 2

Nove smernice ističu važnost koju po zdravlje srca ima kontrola šećera u krvi te čak predlažu konzumaciju dodatnih lekova kojim će ćelije odbijati absorpciju glukoze i radije je izlučivati iz tela. Osim toga, predlažu i one koji će podstaći telo da brže troši glukozu, a pankreas da proizvodi više insulina.

3. ELEKTRONSKE CIGARETE

Iako se i ovim smernicama ponavlja kako je je za zdravlje srca najbolje u potpunosti prestati sa pušenjem, one ističu i kako prestanak pušenja uz pomoć e-cigareta, nije dobro za zdravlje srca. Najbolje bi bilo, smatraju, držati se klasičnih sredstava koje potiču prestanak pušenja kakvi su nikotinski flasteri i žvakaće gume.

Foto: Shutterstock

4. UTICAJ OKOLINE

Ovim smernicama ističe se i činjenica da na zdravlje srca utiču i uslovi kao štro su smeštaj, izvori hrane, ali i prevoz i ustanove za zdravlje. Ti, takozvani, uticaji okoline, ističu se kao kritični faktori koji utiču na zdravlje i lekari se pozivaju da se uključe u ove aspekte pacijentovog života kako bi ga bolje shvatili i pružili mu bolju njegu.

5. KRVNI PRITISAK

Smernice i ove godine predlažu da ljudi koji se do sada nisu susreli sa srčanim problemima, održavaju krvni pritisak ispod 130/80 mmHg, kako su predložile smernice iz 2017. godine.

6. HOLESTEROL

Kako bi smanjili rizik od bolesti srca, ljudi bi i dalje trebalo da prilagode ishranu, ali i vežbanje, a pre svega, trebalo bi da prestanu da puše. Ukoliko nivoi holesterola ostanu visoki, pacijentima se predlaže konsultacija s lekarom kako bi utvrdili može li upotreba statina, lekova koji smanjuju nivo holesterola u krvi, da pomogne.

7. ZDRAVA TELESNA TEŽINA

Stručnjaci u ovim smericama predlažu održavanje zdrave telesne težine konzumacijom ishrane koja sadrži velike količine voća, povrća, žitarica i ribe. Trebalo bi izbegavati šećer i prerađeno meso.

8. VIŠE KRETANJA

I nove smernice podržavaju savet da ljudskom telu treba 150 minuta nedeljno umerene telesne aktivnosti kako bi očuvalo oprtimalnu telesnu težinu i držali krvni pritisak niskim.

Nove smernice ističu i kako bi bilo najbolje kada bi se kretali što je više moguće, ali studije su pokazale da, za zaštitu srca, dobra bilo kakva aktivnost od nikakve.