DUBOKO SAM ZAGAZILA U PETU DECENIJU, A HTELA BIH DA RODIM! Pomozite, šta da uradim? /ANKETA/

Naša čitateljka Milena K. ekskluzivno za naš portal otkriva detalje privatnog života. Prevare, intrige, najdublja intima i zaprepašćujuće obrte koje joj donosi sudbina. Potpuno ogoljena. Do srži. Da se naježite. Njenu priču pratite svake subote na Informer.rs

Čuli ste i pročitali prethodnog meseca sav žuč i čemer kroz koji sam prolazila, a evo moja ispovest se bliži kraju i red je da pišem o malo lepšim temama.

Sećate se, sve je počelo kada sam mužu pronašla kumine poruke u telefonu, shvativši da me vara s jednom od najboljih prijateljica. Tog momenta sam rešila da ga izmarširam iz stana i nastavim život s ćerkicom.

Priznajem, bila sam verna čitavog života, ali posle takve spoznaje, rešila sam da sebi dam oduška i proživim život onako da ni za čim ne treba da žalim. Bila sam bez kočnica, davala sam se mladićima, starijima, opasnim momcima, kolegama, čak i ženi.

Ni zbog čega ne žalim

Nemoj neko slučajno da pomisli da me naziva pogrdnim imenima. Sve sam radila kad sam bila sama i razvedena, šta još i za to nekome da se pravdam? Ne pada mi napamet i ne žalim ni zbog jedne avanture koja mi se dogodila otkako sam samohrana majka.

Već mesecima vam pišem iz nedelje u nedelju, o svojoj prošlosti, a pošto sam vam uglavnom sve ispričala, odlučila sam da privedem priču kraju. Reći ću vam sve o sebi, pravoj sebi u ovom trenutku.

Potpuno sam se posvetila sebi, idem na jogu, posao sam svela na neophodni minimum, može mi se jer od par klijenata zaista dobro zarađujem. Priznajem, korona me je uskratila za ono što najviše volim, a to su putovanja.

Moj život u doba korone

Ipak, jedno mi je donela, a to je mnogo više vremena provedenog s ćerkom. Od svega što sam prošla u životu, ona mi je najveće bogatstvo. Toliko je volim da se već neko vreme unazad pitam zašto nisam još rađala.

I baš sad s vama hoću da podelim tu, da kažem, slatku muku. Treba mi vaš savet. Da li žena u svojim srednjim 40-im treba opet da rađa. Mislim, ništa mi ne fali. Ni biološki ni novčano. Situirana sam, a nisam fizički za bacanje, mogla bih da nađem nekog, ako bi taj bio spreman.

E sad, opekla sam se jednom u braku, nisam sigurna da bih se vezivala, ali u ova vremena brak ni zajednica nisu neophodni da bi se rodilo. To mi je, bez lažne skromnosti, najmannji problem. Razgovarala sam i sa ćerkom, ona će još malo u srednju školu. Kaže da joj ne bi nimalo smetalo da ima mlađu sestru ili brata.

I dalje sam u dilemi, zato vas molim da mi pomognete kroz malu anketu - možda se i usudim na taj korak.