KADA KAŽEM DA SU MEŠANCI, NAROD OSTANE ZATEČEN! Priča ovog neodoljivog dvojca će vas oduševiti! /FOTO/VIDEO/

Da li su mešanci ničiji psi? Mnogi ljudi se odlučuju za rasne pasmine, a šta je sa onim kucama koje su se slučajno zadesile na ovom svetu?

Ovo je priča o Mejsi i Tozi, sestri i bratu mešancima pekinezera i maltezera. Ovi lajavi čupavci jednog beogradskog naselja poznati su po svom vedrom duhu, živahnosti ali i pitomosti.

Vratimo se u 2010. godinu, tačnije u oktobar. Jedna sugrađanka prima poziv od komšinice. Kroz isti saznaje da su izbačena dva šteneta na ulicu. Odlučuje da ih, za početak, skloni sa ulice, pa posle kako Bog kaže.

Foto: Andrijana Nikolić

Mejsi i Toza su hranjeni na špric, pelenice su im bile redovno menjane. Vremenom, ovaj dvojac je prirastao za srce čitavoj porodici. Porodica odlučuje da ih udomi i to je zapravo najbolji potez koji su mogli da učine.

Godine su prolazile, njih dvoje su rasli i sazrevali. Vremenom su postali maskote naselja u kojem i danas žive. Svi ih prepoznaju po karakterističnim šarama. Mnogi se pitaju koja su rasa pasa, a ostanu šokirani na odgovor da su to ipak samo mešanci.

Foto: Andrijana Nikolić

- Često me pitaju da li je to rasa ši cu, lasa apso ili nešto drugo. Kada kažem da su mešanci, narod ostane zatečen - kaže naša sugrađanka.

Njih dvoje su nerazdvojni. Ponekad se i "posvađaju" ali to bude kratkog veka. Obožavaju vožnje kolima. U njima baš uživaju.

 

 

Ti mešanci se isto igraju kao rasni psi. Imaju iste potrebe, isto se hrane, isto vole. Možda čak i više nego drugi. Jedno je sigurno, a to je da jednako uzvraćaju ljubav kao i ostali.

Mejsi i Toza su imali sreće, pa sada, pod stare dane, žive u kući okruženi ljubavlju i pažnjom. Na ovom primeru možemo da naučimo da mešanci nisu ničiji psi, već da im je potrebna porodica koja će im sve pružiti. Zato, ako poželite da uzmete psa, razmislite o udomljavanju. Možda nećete dobiti rasnog ljubimca, ali ćete dobiti vernog prijatelja za ceo život.