OVO SU SIMPTOMI MOŽDANOG UDARA! Evo zašto su prva TRI SATA najvažnija

Zdravlje je na prvom mestu! Moždani udar (šlog) nastaje zbog oštećenja krvnih sudova u mozgu, zbog čega je disanje onemogućeno

Posle moždanog udara (šloga) pogođeni deo mozga prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada.

Moždani udar se drugačije zove šlog ili cerebrovaskularni insult. Razlikujemo dva tipa moždani udar: ishemijski šlog, koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova tog dela mozga trombom i hemoragijski šlog, kod kog oštećenje mozga nastaje usled krvarenja u mozgu.

Mnogo je češći ishemijski moždani udar, koji čini oko 85 odsto svih šlogova. Ponekad pre moždanog udara može doći do pojave simptoma sličnih šlogu, koji se nakon 24 sata povlače ne ostavljajući trajna oštećenja. To stanje se zove TIA (tranzitorni ishemijski atak) i predstavlja znak upozorenja da kod iste osobe može doći do šloga.

Moždani udar je hitno stanje u medicini zbog toga što može dovesti do trajnih oštećenja ili smrti osobe. Zato je neophodno da se u prvih tri sata od prepoznavanja simptoma šloga hitno javite lekaru. Simptomi šloga mogu biti: konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti, oduzetost (paraliza), slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan ili onemogućen govor, nagla jaka glavobolja, gubitak vida, „duple slike“, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica... Sve to su simptomi koji moraju biti alarm da je možda došlo do šloga.

Prognoza šloga loša je i kod nas i u svetu. Šlog i dalje predstavlja jedan od naječešćih uzroka smti. Šanse za preživljavanje se znatno povećavaju ukoliko se primeni specifična terapija (tromboliza), i zbog toga je neophodno da se unutar 3 do 4,5 sata od pojave simptoma hitno javite lekaru!

Foto: Shutterstock

SIMPTOMI:

Konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti
Oduzetost (paraliza) jedne strane tela
Slabost jedne strane tela
Utrnulost jedne strane tela
Oduzetost/slabost ruke i noge
Otežan/onemogućen govor
Naglo nastala jaka glavobolja
Gubitak vida
Duple slike
Gubitak ravnoteže
Vrtoglavica

FAKTORI RIZIKA:

Pol
Godište
Genetika (homocistinurija)
Povišen krvni pritisak (hipertenzija)
Srčana aritmija (aritmija absoluta, oštećenje zalistaka)
Šećerna bolest (dijabetes melitus)
Povišen nivo masnoća u krvi (visok LDL holesterol i nizak HDL holesterol)
Suženje krvnih sudova vrata (karotidnih arterija) zbog ateroskleroze
Aneurizma (Pucanje proširene arterije u mozgu)
Pušenje
Gojaznost
Konzumiranje droga (kokain, amfetamini)
Alkohol