UPOZNAJTE SE SA SIMPTOMIMA PANIKE I NAČINIMA DA JE SAVLADATE! Dug izdisaj tera strah

Ubrzano lupanje srca, plitak dah, znojenje dlanova, crne misli, vrtoglavica i mučnina samo su neki od simptoma napada panike. Ovaj anksiozni poremećaj pogađa nas sve više, a još je izraženiji od kada je počela pandemija

- Strah od nepoznatog, kao što je koronavirus, jedan je od okidača zašto se javlja anksioznost, pa i panika. Napad panike je snažna iznenadna teskoba koju karakteriše mešavina telesnih i psihičkih simptoma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se čovek oseti nečim ugrožen. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne može da dođe do daha, slabije vidi... Ljudi često pomisle da će se onesvestiti, doživeti srčani udar, "poludeti" ili umreti - objašnjavaju psiholozi.
Simptomi se stišaju već za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku, pa se osobi čini da se radi o jednom dugom napadu. Kod nekih osoba su panični napadi česti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u životu. Ima pacijenata koji sklonost pretvore u hronično stanje.

- Osobe koje imaju napad panike moraju da nauče da pomognu same sebi, odnosno da nauče da kontrolišu napad. Kako su napadi panike "u glavi", važno je ne dopustiti strahu da poprimi ogromne dimenzije, dakle strah i osećaj nadolazeće opasnosti treba znati umanjiti u samom početku. Nužna su i saznanja o tome da telesni simptomi nisu opasni, odnosno da, bez obzira na subjektivni osećaj, ne vode u srčani udar, ludilo ili bilo šta slično. Istraživanja su pokazala da je 13,2 odsto ljudi u nekom trenutku života doživelo napad panike, a on obično traje između pet i 20 minuta - objašnjavaju stručnjaci.

Pogledajte i sledeće tehnike koje vam mogu biti od koristi da se za kratko vreme smirite.

Foto: Shutterstock

Dišite donjim delom stomaka

Najvažnija stvar kada je reč o napadu panike jeste preuzeti kontrolu nad vlastitim disanjem. Dišite donjim delom stomaka, odnosno dijafragmom. Disanje plućima pogoršava napad panike, zato stavite jednu ruku na grudi, a drugu na stomak i pokušajte da dišete njime.
Ako ipak ne uspete, oslonite se na "klasično" disanje kroz nos. Udišite tri sekunde, a izdišite četiri-pet sekundi. Bitno je da izdišete duže nego što uzimate vazduh.

Koristite papirnu kesu

Hiperventilacijom, odnosno prekomernim disanjem povećava se nivo koncentracije kiseonika u krvi, a smanjuje se koncentracija ugljen-dioksida. Disanje pomoću papirne kese pomaže u zaustavljanju ovog problema.

Držite led u ruci

Korišćenje drugih čula može vam pomoći da se "otrgnete" napadu panike. Vaše telo može "zaboraviti" kroz šta trenutno prolazi. Stavite led u kuhinjsku krpu i držite ga u ruci. Ovo možete raditi dok ne osetite blagi bol, pa ga prebacite u drugu ruku.

Zagrizite limun

Limun (ili neka druga kisela ili ljuta namirnica) jedan je način aktiviranja čula koji vam može pomoći da zaustavite napad panike.

Dodirujte predmete

U torbi nosite neki predmet koji je grub ili naročito mekan, kako biste uključili čulo dodira. Pucketava folija ili antistres loptica takođe mogu biti od koristi.

Vizualizujte situaciju

Ova tehnika podrazumeva da zamislite sebe u situaciji u kojoj doživljavate napad panike. Poznata je još i kao "negativna vizualizacija". Dok zamišljate, pokušajte da zamislite korake koji bi vam pomogli da se smirite. Ovakvo razmišljanje preslikaće se na stvarno stanje kroz koje prolazite. Ono će vam dati snage da preduzmete konkretne korake.