TO VAS NE ČINI 'LOŠOM MAJKOM'! Psiholog otkriva kako da prepoznate POSTPOROĐAJNU DEPRESIJU!

O patnji kroz koju žena prolazi, o tome kako njeno psihičko stanje utiče na odnos sa detetom, kao i o tome kako se ovo stanje leči govori mr Anđelka Jelčić, specijalni pedagog i porodični savetnik

U periodu života kada se očekuje da dan bude ispunjen uzbuđenjem i radošću, osećanja depresivnosti i tuge mogu da budu veoma poražavajuća za novopečenu mamu i njenu porodicu. Pažnju javnosti je svojevremeno privukla i učesnica kviza "Potera" Milica Marković, koja je svoje gostovanje iskoristila kako bi skrenula pažnju na problem postporođajne depresije, od koje i sama pati. Upravo o patnji kroz koju žena prolazi, o tome kako njeno psihičko stanje utiče na odnos sa detetom, kao i tome kako se ovo stanje leči, govori mr Anđelka Jelčić, specijalni pedagog i porodični savetnik tima "Vaš psiholog".

- Simptomi postporođajne ili postpartalne depresije mogu da budu prisutni duži deo dana, gotovo svakodnevno, u trajanju od dve nedelje ili duže. Ne tako zanemarljiv broj žena prolazi kroz ovo stanje ne znajući kako da imenuje svoja osećanja, misli i ponašanja. Delom zbog toga što su prisutna očekivanja da majka mora da bude srećna i ispunjava svoje obaveze oko deteta sa radošću, delom zbog karakteristika same ličnosti, osećaja ranjivosti u periodu nakon porođaja, sklonost ka tišini povodom ove teme - sve to stvara mogućnost za mnogo veće probleme i komplikacije nego što je sama depresija - objašnjava mr Anđelka Jelčić.

Foto: Shutterstock

Osim postporođajne depresije, moguća je i pojava postpartalne tuge, dodaje naša sagovornica, koja predstavlja nespecifičnu fiziološku reakciju izazvanu hormonalnim promenama nakon porođaja. Javljaju se blagi i prolazni simptomi anksioznosti, plačljivosti, iritabilnosti, koji traju oko dve nedelje.

Faktori rizika

- Jasan uzrok depresije nije poznat. Iako se brze hormonalne promene smatraju jednim od mogućih uzroka, u faktore rizika takođe spadaju ranije iskustvo postpartalne depresije, poremećaja raspoloženja ili nekog drugog psihičkog poremećaja, prisustvo depresije u porodici porekla, nedostatak socijalne podrške pre, tokom i nakon trudnoće, stresni životni događaji... - navodi porodični savetnik i naglašava:

- Tokom trudnoće, kao i u periodu po rođenju deteta, odnos sa partnerom je jedan od najznačajnijih odnosa za ženu, tako da i poremećaj u relaciji partnera, bilo kroz partnersku, bilo kroz roditeljsku ulogu, takođe ima svoje negativne efekte, u vidu rizika za razvoj postporođajne depresije.

Tri oblika

Mogu se pratiti tri osnovna oblika ovog stanja. Pasivna forma donosi povlačenje u sebe, ravnodušnost, odsutnost, inertnost i zanemarivanje osnovnih detetovih potreba. Intruzivna uključuje bezosećajan stav i grubost, majka sa bebom postupa kao da je lutka, baca je prilikom presvlačenja, često viče. U preosetljivoj formi je konstantno uznemirena, plačljiva, ne spava, ne brine za svoje potrebe i ima izraženu bojazan da će se detetu nešto loše desiti.

Foto: Shutterstock

- Zbog česte sklonosti da ćute o svojim tegobama, posebno kada preuzmu i ulogu majke, veoma je važno da svaka žena, kao i njeni bližnji, znaju da je jedino rešenje obratiti se lekaru, koji će znati da adekvatno proceni o čemu je reč i kako može da se pruži pomoć - potencira naša sagovornica i navodi karakteristike ovog stanja koje procenjuje lekar, a koje i mladoj majci (i njenom okruženju) mogu da budu znaci upozorenja:

* Depresivno raspoloženje, obično praćeno i povišenom anksioznošću

* Izrazito umanjen interes za aktivnosti ili odsustvo zadovoljstva u njima

* Poremećaj sna, nesanica, čak i kada beba spava, majka ne spava, česta buđenja tokom sna

* Poremećaj apetita koji se obično manifestuje gubitkom apetita i praćen je i gubitkom telesne težine

* Fizički nemir ili psihomotorna usporenost

* Zamor, pad energije

* Osećanje bezvrednosti ili neprimerene krivice

* Umanjena koncentracija ili sposobnost donošenja odluka

* Ponavljanje crnih ili suicidalnih misli

Foto: Shutterstock

Samopomoć ne pomaže

Kako promene koje nastaju tokom ovog stanja imaju negativan uticaj i na ženu i na dete, kao i na čitav porodični sistem, najkorisniji korak jeste obraćanje lekaru ukoliko se primeti bilo koja od navedenih promena u osećanjima, mislima i ponašanju.

- Nakon procene lekara, određuje se dalji tretman kojim se sprečavaju komplikacije i rizici. Proces oporavka takođe može da uključuje i psihoterapiju i osnaživanje u novoj, roditeljskoj ulozi. Pokušaji lečenja putem informacija sa interneta, knjiga za samopomoć, uz prećutkivanje bliskim osobama, samo će pogoršati stanje. Razumevanje koje se može dobiti ličnim kontaktom sa stručnim licem je nezamenljivo, ujedno i neophodno kako bi se žena osnažila i oslobodila često veoma snažnog osećaja krivice da je stanje u kom se nalazi čini "lošom majkom" - poručuje mr Anđelka Jelčić.