Od VRLINE do MANE! Psiholog otkriva da li je BITI STIDLJIV DOBRO ili LOŠE?

Nekada se stidljivost smatrala vrlinom, danas je prepreka u mnogim životnim situacijama. Da li je biti stidljiv dobro ili loše i šta se nalazi u korenu ovog osećanja, objašnjava psiholog mr Sanja Marjanović

Osećaj nelagodnosti i nesigurnosti u kontaktu s drugima, posebno s nepoznatima, izaziva lupanje srca, crvenilo, znojenje, napetost, teskobu u želucu, podrhtavanje u grlu ili u čitavom telu, a kako stidljive osobe često biraju povlačenje iz komunikacije i izbegavaju kontakt očima, drugi ih doživljavaju kao distancirane, hladne ili uobražene. Postoje i osobe kod kojih se stidljivost ne vidi, izgledaju potpuno smireno, ali se u njima događa prava bura. Da li je biti stidljiv dobro ili loše i šta se nalazi u korenu ovog osećanja, objašnjava psiholog mr Sanja Marjanović iz savetovališta "Ekvilibrijum".

- Na stidljivost ljudi mogu da gledaju iz dva ugla. Prvi je da je stidljivost pozitivna, jer je ona znak da osoba ima usađene vrednosne norme koje poštuje, da joj je bitno da ne izneveri očekivanja drugih, poput roditelja ili zajednice, da joj je važno da svojim ponašanjem ne izazove negativne reakcije okoline, pa često ovu osobinu povezuju sa skromnošću i smernošću. Sa druge strane, stidljiva osoba se može procenjivati kao osoba koja ne vrednuje sebe, koja ne ume da se zauzme za sebe i sa kojom se teško uspostavlja i održava komunikacija - smatra mr Sanja Marjanović.

Strah od procenjivanja

Stid se obično javlja u socijalnim situacijama koje podrazumevaju da nas drugi ljudi procenjuju - procenjuju naše ponašanje, naše stavove, mišljenja, fizički izgled.

Foto: Shutterstock

- Ovde nije važno što nas drugi ljudi procenjuju već koliko nam je važna njihova procena. Stidljive osobe obično jako brinu o tome kakav utisak ostavljaju na druge, jako im je važno šta će drugi ljudi misliti i da li će ih prihvatiti. Takođe, stid se javlja kada osoba uradi, kaže ili pomisli nešto što nije u skladu sa njenim vrednostima, moralnim načelima, očekivanjima koje ima od sebe ili koja drugi imaju od nje. Na primer, osoba može osećati stid povodom toga što je flertovala sa kolegom iako je u emotivnoj vezi, jer to nije u skladu sa njenim načelima o tome kako treba da se ponaša osoba koja ima partnera - sugeriše naša sagovornica.

Dobro ili loše?

Nemanje stida nije vrlina i ukazuje na mnoge poremećaje ličnosti, tvrde stručnjaci, a kako je reč o univerzalnom osećanju, svi mi osećamo stid u nekim za nas važnim socijalnim situacijama.

- Na primer, momak koji želi da osvoji devojku koja mu se jako dopada i veoma mu je značajno kako će ga ona proceniti i da li će ga prihvatiti ili odbaciti verovatno će imati određeni nivo stida kada sa njom bude komunicirao. Isto tako, ako student kome je jako važno da bude uspešan na fakultetu ne položi ispit, on može da oseća stid povodom toga - kaže mr Sanja Marjanović i pojašnjava da osećanje stida koje je vezano za samo neke situacije, koje nije intenzivno i koje ne dovodi do izbegavanja tih situacija ne predstavlja problem. U tom slučaju je reč o trenutnom emotivnom stanju.

Foto: Shutterstock

- Sa druge strane, ako se stid javlja povodom skoro svih socijalnih situacija u kojima možemo da budemo procenjivani od strane drugih, onda govorimo o stidljivosti kao osobini. Stidljivi ljudi mogu da budu skloni izbegavanju određenih situacija usled velike neprijatnosti koju u njima osećaju, često se uz stidljivost javlja i osećanje anksioznosti koje dodatno pojačava neprijatnost. Izbegavanje socijalnih situacija može dovesti generalno do smanjenja kvaliteta života, manjka socijalnih veština i usamljenosti, razvoja socijalne anksioznosti i posledično depresivnosti. U ovom kontekstu stidljivost može da bude štetna za osobu - smatra mr Sanja Marjanović.

Kad vrag odnese šalu

Suština preterane stidljivosti jeste u sniženom samovrednovanju ili samopouzdanju - umanjuje se sopstvena vrednost, a uvećava vrednost drugih, naglašava naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

- Osoba koja nedovoljno prihvata sebe ili određene aspekte sebe ima određena disfunkcionalna uverenja o svojim mentalnim sposobnostima (nisam dovoljno pametan, nemam dobru memoriju), svojim socijalnim veštinama (nisam dovoljno duhovit), svom fizičkom izgledu (imam preveliki nos, debeo sam) i dodatno sve vreme misli da to uočavaju i drugi ljudi i plaši se njihove osude. Suština je u prihvatanju sebe i svih aspekata sebe podjednako, ne postoji savršenstvo - nešto mogu da popravim ako mi se ne sviđa ako dovoljno uporno radim na tome, a nešto što ne mogu da popravim prihvatam kako jeste - savetuje psiholog i dodaje:

- Preterano razmišljanje o tome kako nas neko procenjuje u trenutku kada smo u socijalnoj situaciji i treba da uspostavljamo kontakt sa ljudima ometa nas da s lakoćom komuniciramo i potpuno budemo u toj situaciji. Zato prestanite da se bavite "čitanjem misli" drugih ljudi već se prepustite trenutku, slušajte sagovornika, obratite pažnju na to šta vam ljudi govore i našalite se na svoj račun, to većina ljudi prihvata pozitivno - poručuje mr Sanja Marjanović.