SRCE PATI zbog NEKRETANJA! Kardiolog OTKRIVA kako najbolje možete da ga SAČUVATE!

Tri problema koja su najraširenija i treba ih lečiti na vreme su povišen krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, te gojaznost, kaže prim. dr Živan Dimitrijević

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od posledica kardiovaskularnih bolesti, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85 odsto prevremenih smrti može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika poput pušenja, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti, a šta sve još možemo da učinimo da pomognemo svom srcu, za Ljubav i zdravlje govori prim. dr Živan Dimitrijević, internista spec. kardiolog sa Poliklinike "Tectum med Labor".

Kad pritisak skače

- Preventiva srčanih oboljenja je široka oblast, obuhvata dosta situacija u životu i dosta bolesti. Tri problema, međutim, koja su najraširenija i treba ih lečiti na vreme jesu povišen krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, te gojaznost, koja se nalazi na međunarodnoj listi bolesti. Kada je reč o hipertenziji, kad sam bio student, govorilo se da 30 odsto odraslih ljudi ima povišen krvni pritisak, ali to je sada možda otišlo i na 45 odsto. Pritisak tokom života oštećuje srce i tim svojim opterećenjem srca za početak može da izazove zadebljanje leve srčane komore, što odmah pogoršava cirkulaciju u srčanom mišiću i sprema mogućnost za infarkt - objašnjava dr Živan Dimitrijević.

Foto: Shutterstock

Kad pritisak skoči sa 120 na 150, to je negde otprilike skok za 30 odsto, ali srčani rad se ne povećava za 30, nego za 100 odsto, naglašava kardiolog.

- To je zanimljivo - kako raste pritisak, srce se neproporcionalno opterećuje. Pritisak je veoma bitan i treba ga lečiti na vreme da bismo u kasnijim godinama, posle pedesete, imali manje srčanih oboljenja u populaciji: infarkta, srčane slabosti, poremećaja srčanog ritma... - navodi doktor.

Veza šećera i masti

Posle 30. godine života stoga treba jedanput godišnje, za svaki slučaj, otići kod svog izabranog lekara, koji će izmeriti pritisak i uraditi analize krvi.

- Šećer i masnoće su takođe jako bitni. Ako vam roditelji imaju, recimo, vrednost holesterola 12, sto posto ćete i vi imati, jer je to nasledno. I pritisak je prilično nasledan, tako da se i nasleđe uključuje u faktore rizika od svih srčanih bolesti - napominje dr Dimitrijević.

Foto: Shutterstock

Povišen šećer je problematičan, dodaje doktor, jer dijabetes nije samo disbalans šećera u krvi već i kompletan metabolički poremećaj.

- I tu se pre šećera često javi povišen holesterol, a masne materije stravično podižu mogućnost srčanih oboljenja. Stvaraju se naslage, najčešće holesterola, koji se s vremenom metabolički promeni, tj. kalcifikuje se, pa se ispod fine opne formiraju okamenjeni fragmenti koji manje ili više sužavaju krvni sud. A kad fini koronarni sudovi dožive ta suženja, onda srce pati. Poremećaj metabolizma masti, inače, uvek ide u kompletu: holesterol sa trigliceridima, te dijabetes treba lečiti što ranije - savetuje kardiolog.

Šećer sam po sebi neće da napravi veliki problem, pojašnjava doktor, ali su u okviru povišenog šećera po pravilu povišene i masnoće, a one oštećuju krvne sudove.

Gojaznost i nekretanje

Gojaznost je takođe na samom vrhu rizika od srčanih oboljenja.

Foto: Freepik.com

- Indeks telesne mase od 18 do 22 je u redu. Kod 26-28 ne bi trebalo da bude strašno, ali sve preko 30 jeste problematično. Generalno, ne uzbuđujemo se oko 5-10 kilograma viška. Kad neko ima 82 kilograma, a trebalo bi da ima 72, ako je pritom reč o muškarcu i ukoliko se kreće, to nije strašno. Kod velike gojaznosti pak sporno je nekoliko segmenata. Poremećen je metobolizam masti, a i gojazni ljudi se teže kreću, izbegavaju kretanje jer se zamaraju. To su najčešće hedonistički nastrojeni ljudi koji ne vole ništa što ih opterećuje, zamara, vole da uživaju u životu - smatra naš sagovornik.

Kretanje je, međutim, jako važno, dodaje doktor, jer tako trošimo višak kalorija koje smo uneli - kod povećanog holesterola i triglicerida jednostavno ćemo ih potrošiti. Šetati treba oštro, tako da razvijamo kondiciju.

Foto: Shutterstock

- Nedavno sam bio užasnut rezultatima sistematskog pregleda zaposlenih u jednoj firmi, posebno kod ženskog sveta. To su mlade žene 32, 33 godine, a jednoj je srculence (na ultrazvuku) bilo malo kao kod pileta. Totalno bez kondicije, jer se uopšte ne kreće, iako je zdrava. Takvo srce bez kondicije podložno je da sutra-prekosutra nastrada, zato što nema prirodnu rezervu u snazi, nema rezerve za napor. Srce se, kad ga upotrebljavate, osnaži, postaje veliko, krupno. Ako ga ne upotrebljavate, ono se smanjuje, atrofira - opominje dr Živan Dimitrijević.