SIFILIS, POVRATAK ZABORAVLJENE BOLESTI! Sve što treba da znate, od načina prenošenja do lečenja!

Ova bakterijska infekcija je, zajedno sa ostalim polno prenosivim bolestima, u usponu poslednjih 10 godina u svetu, Evropi, pa i u Srbiji...

Ako ste mislili da je širokim uvođenjem antibiotika sifilis praktično iskorenjen, razmislite dvaput. Ova bakterijska infekcija je, zajedno sa ostalim polno prenosivim bolestima, u usponu poslednjih 10 godina u svetu, Evropi, pa i u Srbiji. Prema poslednjim podacima, 2021. je kod nas zabeleženo 238 slučajeva, 2019. i 2018. godine isto je bilo više od 200 slučajeva, dok je 2012. registrovano 93. Urolozi moguće uzroke vide u porastu promiskuiteta i lakšoj dostupnosti pronalaženja partnera putem aplikacija i ističu da treba iskoristiti situaciju i podići nivo znanja o važnosti testiranja i lečenja.

Kako se prenosi?

Sifilis se prenosi direktnim nezaštićenim intimnim kontaktom bilo koje vrste sa obolelom osobom, a uzročnik je bakterija Treponema pallidu, koja uvek cirkuliše i neće nestati, kako navode lekari. Zaražavanje je olakšano postojanjem lezija (ranica), koje ne moraju da budu vidljive golim okom.
Obolele trudnice takođe mogu da prenesu bolest na dete tokom trudnoće ili porođaja, dok je indirektna infekcija preko predmeta (toaletnih dasaka, kvaka, bazena, toplih kupki, kada, pozajmljene odeće ili pribora za jelo) moguća ali retka.

Foto: Shutterstock

Zanimljivo je što osoba koja dobije sifilis može da ga prenese intimnim odnosima na partnere samo godinu dana ukoliko se ne leči. Izuzetak čine trudnice, koje (takođe ako se ne leče) mogu da zaraze plod u periodu od četiri godine.

U najvećem riziku su mladi između 15 i 24 godine, muškarci koji imaju odnose sa muškarcima i trudnice koje pripadaju ranjivim grupama, navodi Evropski centar za kontrolu bolesti.

Tri faze

Bolest prolazi kroz nekoliko faza. Inkubacija u proseku traje tri nedelje nakon nezaštićenog odnosa, a potom se pojavljuje primarna promena - sifilisna rana ili više njih - mahom na polnim organima (analno-genitalnoj regiji), mada mogu da se jave i na usnama i usnoj duplji.

Ove bezbolne rane mogu da se pomešaju sa uraslim dlakama, ranicama od rajsferšlusa ili naizgled bezopasnim promenama. U početku je osip bez svraba, a ako je promena locirana na mestu koje je manje dostupno pogledu, najčešće prolazi nezapaženo.

Foto: Shutterstock

Ukoliko se osoba ne leči u roku od šest do 12 nedelja, bolest ulazi u drugi stadijum i neki od simptoma bi trebalo da je odvedu kod lekara - imaće ospe po telu, dlanovima, tabanima, koje i dalje ne svrbe, zatim otok limfnih žlezda, povišenu temperaturu, slabost, gubitak kose.

U ovoj fazi, kako se bakterija putem krvi raširila celim telom, zarazna je i pljuvačka, kao i sve telesne tečnosti, što treba imati u vidu tokom oralnog odnosa.

Ako osoba čak ni tada ne ode kod lekara, sve promene sa kože se povlače i bolest ulazi u latentnu fazu. To je stadijum u kome nema nikakvih promena na koži ili sluzokoži, ali u krvi postoje antitela na sifilis.

Bolest, međutim, posle 10 do 20 godina kod 15 odsto nelečenih pacijenata može da pređe u treći stadijum, neurosifilis. To je uznapredovalo oboljenje nervnog sistema, kada sifilis zahvata mozak ili kičmenu moždinu. Karakteristične su i kardiološke ili oftalmološke manifestacije, kao i rane koje se mogu pojaviti na raznim organima (gumatozne promene), ali se danas ovi simptomi veoma retko sreću u eri antibiotika.

Lečenje i prevencija

Sifilis je moguće utvrditi iz urina, brisa i krvi, a dobra stvar je što je izlečiv. U tretmanu se primenjuje penicilin u vidu injekcija (sto odsto su uspešne), a ako je neko alergičan, postoji zamena u vidu leka, koji se prepisuje u trajanju od 15 dana. Simptomi iščezavaju brzo posle tretmana, a osoba prestaje da bude zarazna već nakon dva do tri dana.

Foto: pexels.com

Od ove bakterije se možete zaštititi jedino upotrebom kondoma pri svakom intimnom odnosu, ali treba napomenuti da jednom preležan sifilis ne ostavlja trajan imunitet. Posle uspešnog lečenja osobe mogu biti osetljive na ponovnu infekciju, zbog čega je neophodno redovno testiranje.

Ukoliko upražnjavate rizične odnose, testirajte se i to radite na svakih šest meseci. Takođe, javite se lekaru odmah po izbijanju prvih simptoma kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza, a samim tim i terapija.