Nekada je bilo mesto gubavaca, a sada je Srbima omiljeno letovalište: Mračne tajne ostrva u Grčkoj (FOTO/VIDEO)

Spinalonga, malo ostrvo kraj Krita, decenijama je bila kolonija gubavaca i jedno od poslednjih takvih mesta u Evropi.

Nasuprot prelepim plažama Krita leži Spinalonga malo, mistično ostrvo koje danas privlači reke turista, uključujući i mnoge goste iz Srbije. Ipak, malo ko na prvi pogled može da nasluti njegovu mračnu prošlost.

Pre manje od osamdeset godina, ovo je bilo mesto na koje je Grčka slala obolele od gube da umru u izolaciji, i ujedno jedna od poslednjih aktivnih kolonija gubavaca u Evropi.

Do Spinalonge se danas stiže brzo i lako. Tokom letnje sezone, brodići redovno voze turiste na jednodnevne izlete, a ostrvce je udaljeno svega petnaestak kilometara od poznatog letovališta Ajos Nikolaos.

Istorija Spinalonge

Njegova istorija podjednako je fascinantna kao i sudbina njegovih stanovnika. Kada su krajem 17. veka Turci osvojili Krit, Mlečani su uspeli da zadrže kontrolu nad Spinalongom još čitavih pola veka, odolevajući stalnim napadima. Moćna tvrđava, čije zidine i danas ponosno stoje nad morem, svedoči upravo o tom burnom periodu.

Početkom 20. veka, guba je polako ali sigurno uzimala maha u Grčkoj i svetu, što je zahtevalo hitne i radikalne mere. Kako se tada već znalo da se bolest prenosi kontaktom, jedino rešenje bila je stroga izolacija obolelih.

U početku su se zaraženi Krićani sami povlačili u pećine i skrivene jame, daleko od očiju javnosti.

Međutim, država ubrzo donosi odluku da ih preseli na Spinalongu, koja za kratko vreme postaje prinudni dom za obolele od lepre iz svih krajeva Grčke.

Trenutak kada bi lekar postavio dijagnozu značio je i društvenu smrt: žrtvama ove surove bolesti odmah bi bila oduzeta sva imovina, finansije, a na kraju i sam identitet.

U početku je bio veliki problem održavanja higijene na ostrvu, primarno zato što nije postojalo dovoljno vode. Upravo zato su mnogi stanovnici ostrva i preminuli, ali se to na svu sreću relativno brzo promenilo.

Naime, kada su na Spinalongu počeli da pristižu oboleli od lepre iz cele Grčke, oni su se bolje i organizovali, a što je sve do detalja opisano u romanu Ostrvo, Viktorije Hislop.

Kako je izgledao život na Spinalongi u doba lepre?

Selo je imalo dva ulaza, jedan za zdrave ljude a i jedan za ljude sa gubom. Ulaz za ljude sa gubom dobio je nadimak Danteova kapija, referenca na "Pakao", jer žrtve nisu imale predstavu šta će im se dogoditi na drugoj strani.

Kada bi prošli jeziv tunel, oboljeli su dobijali hranu, vodu i medicinsku pomoć. Uprkos tome, standardi na ostrvu su na kraju pali i tek kada je britanski stručnjak posetio ostrvo, grčka vlada ga je zvanično zatvorila.

Redak snimak iz 1935. godine u kome se vidi kako su stanovnici na ostrvu živeli u to vreme možete pogledati u linku OVDE.

Otkriće penicilina

Otkriće penicilina je pomoglo mnogim stanovnicima ostrva, tako da je sve do 1962. godine ostrvo bilo naseljeno.

Možda deluje uobičajeno to što je jedan sveštenik poslednji otišao sa Spinalonge, ali pozadina te priče nosi neverovatnu težinu. Neposredno pre odlaska, on je obišao lokalno groblje i služio pomen za sve preminule izgnanike koji su tu sahranjeni. Bio je to njegov poslednji, veličanstveni čin poštovanja prema pokojnicima i tradiciji, čime je simbolično stavljena tačka na decenije patnje na ovom ostrvu.

BONUS VIDEO