Đavolje ostrvo! Pakao na zemlji za najozloglašenije kriminalce sveta (VIDEO)

Tokom najvećeg dela 19. i 20. veka Francuska Gvajana je bila izolovano i nesrećno mesto naseljeno različitim kolonijama zatvorenika.

Bekstvo je bilo gotovo nemoguće i od desetina hiljada osuđenika koji su tamo upućeni tek nekoliko stotina je preživelo i dočekalo da ispriča užase sa kojima su se suočili.

Lociran u samom srcu Francuske Gvajane u Južnoj Americi, na obali Atlantika, današnji grad Kajena je najveći deo istorije bio najozloglašenija robijaška kolonija na svetu. Tokom 19. i 20. veka ovo je bilo mesto gde je Francuska isporučivala svoje najsurovije kriminalce, piše portal Allday.com.

Najgori od svih zatvora nalazio se na Đavoljem ostrvu.

Pakao za najgore od najgorih

Francuzi su pokušali da kolonizuju Francusku Gvajanu još 1763. ali je pokušaj propao. Od 12.000 kolonista koje su poslali, njih 75 posto je umrlo u prvoj godini po dolasku. Skoro vek kasnije, 1852. Nalopeon III je mestu smislio drugu namenu. Osnovao je nekoliko zatvoreničkih radnih kampova za francuske prestupnike i kriminalce.

Mali komad kopna nedaleko do današnje Kajene postao je tako Đavolje ostrvo koje je uskoro postalo simbol za brutalnost i pravi "pakao na zemlji". Tropske bolesti desetkovale su zatvorenike. Pobune i međusobna ubistva dokrajčili su one koji su nekim čudom preživeli zaraze.

 

 

Jedini način da se ode sa Đavoljeg ostrva bilo je čamcem. Ipak, najveći broj od 80.000 zatvorenika koji su tamo poslati, nikada nije odatle izašlo živo - tvrdi se da je samo 3 posto zatvorenika preživelo boravak u ovoj koloniji. Svi ostali su nestali u tropskom paklu.

Najveći broj zatvorenika bio je zadužen na seči tropskog drveća i izgradnji puteva. Ako ne bi ispunili dnevnu kvotu, ne bi dobijali hranu. Oni koji bi umrli nisu sahranjivani, već su jednostavno bacani u more.

Upravo zatočenici ovog mesta su mu i dali jezivi nadimak. Zbog velike stope smrtnosti od gladi, bolesti i strašnih uslova života nazvali su ga -giljotina na suvom.

"Giljotina na suvom"

Jedan od najpoznatijih zatvorenika koji su boravili na Đavoljem ostrvu bio je Alfred Drajfus, oficir francuske vojske nepravedno optužen za izdaju. On je u zatvor stigao u aprilu 1895. i najveći deo svog boravka na ostrvu, pre nego što je oslobođen u junu 1899. godine, proveo je pišući dnevnik i pisma.

Tek kada je jedan drugi biši zatvorenik, Rene Belbenoit objavio 1938. svoju knjigu "Giljotina na suvom" francuska javnost je saznala za užase na Đavoljem ostrvu. Vlast je bila prinuđena da amnestira zatvorenike i obezbedi im odlazak sa ostrva.

Sa transportom preživelih se počelo 1938. ali je Drugi svetski rat prekinuo akciju. Poslednji zatvorenik koji je napustio ostrvo, kada je i poslednji zatvor na ovom mestu zatvoren, to je učinio tek 1953.

Godine 1965. Francuska je ostrvo namenila osnivanju Centra za svemirska istraživanja i ono je danas prepuno naučnika i raketa. Mnoge od starih zatvorskih ćelija i baraka su rekonstruisane i sačuvane kao spomenici ove mračne istorije.

Đavolje ostrvo poseti oko 50 hiljada turista svake godine.