Ultraljubičasto zračenje i rak kože: Praktičan vodič - Naučite da čitate UV indeks i zaštitite se

UV zračenje (ultraljubičasto zračenje) predstavlja nevidljivu komponentu sunčeve svetlosti, podeljenu na tri tipa od kojih je UVA najsmrtonosniji, a upravo prekomerno izlaganje ovim zracima, značajno povećava rizik od raka kože i zahteva adekvatnu zaštitu poput kreme sa SPF faktorom, odeće i boravka u hladu.

Ultraljubičasto (UV) zračenje koje dolazi od sunca svakodnevno utiče na kožu i može ozbiljno da je ošteti, čak i kada je vreme oblačno i kada su mu vrednosti niske. Upravo zato je važno da se prati UV indeks - mera koja pokazuje intenzitet UV zračenja na određenom mestu i danu.

Bez obzira na godišnje doba ili vremenske uslove, sunčevo zračenje je prisutno i utiče na telo više nego što mislimo. Razumevanje osnovnih pojmova i faktora rizika može

Foto: Shutterstock

Šta je ultraljubičasto (UV) zračenje?

Ultraljubičasto (UV) zračenje je oblik energije koji proizvodi Sunce. UV zračenje ne može da se vidi jer su njegove talasne dužine kraće od vidljive svetlosti.

UV energija koju Sunce proizvodi dopire do Zemlje i omogućava telu da proizvodi vitamin D, koji je važan za opstanak. UV zračenje takođe može da se nađe u veštačkim izvorima kao što su solarijumi. Prekomerno izlaganje UV zračenju značajno povećava rizik od razvoja raka kože.

Tri vrste ultraljubičastog (UV) zračenja

Postoje tri različite vrste UV zračenja u zavisnosti od dužine talasa:

• UVA izaziva bore na koži, tamnjenje i/ili opekotine. Prekomerno izlaganje vodi ka raku kože.

• UVB može da ošteti spoljne slojeve kože. Može da izazove tamne fleke, preplanulost, opekotine od sunca i plikove, što takođe može da dovede do raka kože.

• UVC se apsorbuje u Zemljinoj atmosferi, pa je UV svetlost kojoj je čovek izložen na Zemlji isključivo UVA ili UVB, a ne UVC.

Foto: Shuterstock

Kako se koža menja nakon izlaganja suncu?

Izlaganje suncu izaziva promene na koži. Iako mnogi misle da blistav ten znači dobro zdravlje, promene u boji kože usled izlaganja suncu mogu da ubrzaju efekte starenja i da povećaju rizik od razvoja:

• Raka kože

• Bora

• Pegica

• Tamnih (staračkih) fleka

Vremenom, ultraljubičasto zračenje sunca oštećuje vlakna u koži koja se zovu elastin. Kada se ta vlakna razgrade, koža počinje da visi, rasteže se i gubi sposobnost da se vrati u prvobitni oblik nakon istezanja. Takođe, koža postaje podložnija modricama i lakše se cepa, a i sporije zarasta. Dakle, iako oštećenje kože od sunca možda neće biti primetno u mladosti, ono će sigurno da se ispolji kasnije u životu.

Foto: Shuterstock

Promene na koži povezane sa izlaganjem suncu uključuju:

• Prekancerozne (aktinična keratoza) i kancerozne lezije kože izazvane gubitkom imunološke funkcije kože

• Tumore

• Promene u boji kože, neujednačenu pigmentaciju ili žućkast ton

• Proširene sitne krvne sudove (teleangiektazije)

• Oštećenje elastičnog tkiva koje izaziva bore (elastoza)

• Oštećenje očiju, kao što su katarakta ili makularna degeneracija

• Prevremeno starenje

Kako ultraljubičasto zračenje UV dovodi do raka?

Prekomerno ultraljubičasto (UV) zračenje uzrokuje rak kože. Telu je potrebno malo UV svetlosti za proizvodnju vitamina D, koji je neophodan za preživljavanje. Međutim, kada je koža previše izložena UV zračenju, dolazi do oštećenja ćelija.

Unutar ćelija nalazi se DNK, koja daje uputstva kako ćelije treba da se formiraju i funkcionišu u telu. Prekomerno UV zračenje oštećuje DNK u ćelijama, što dovodi do toga da ćelije pogrešno „shvate“ svoju funkciju. Zbog toga se ćelije prečesto dele i umnožavaju. Te ćelije se zatim grupišu i formiraju tumore, koji mogu da budu kancerogeni.

Ultraljubičasto zračenje od Sunca je glavni uzrok raka kože, ali UV svetlost iz solarijuma je podjednako štetna. Izlaganje sunčevoj svetlosti tokom zimskih meseci nosi isti rizik kao i tokom leta.

Ukupno izlaganje suncu tokom života dovodi do bazocelularnog i skvamoznog karcinoma kože, dok epizode teških opekotina sa plikovima, najčešće pre 18. godine, mogu da dovedu do razvoja melanoma kasnije u životu.

Bazocelularni i skvamozni karcinomi su manje ozbiljne forme i čine oko 95 odsto svih slučajeva raka kože. Ovi oblici se nazivaju nemelanomski karcinomi kože. To znači da ako se otkriju na vreme, vrlo uspešno mogu da se izleče.

Melanom, koji potiče od abnormalnih ćelija pigmenta kože nazvanih melanociti, najteži je oblik raka kože i odgovoran je za 75 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kože. Ako se ne leči, melanom može da se proširi na druge organe i tada se teško kontroliše.

Foto: Shuterstock

Simptomi raka kože

Najčešći znak upozorenja na rak kože je promena na koži. Te promene obično uključuju novi mladež, novu promenu ili ranicu na koži, ili promenu postojećeg mladeža.

Bazocelularni karcinom može da izgleda kao mali, gladak, biserni ili voštani čvorić na licu ili vratu, ili kao ravna lezija ružičaste, crvene ili braon boje.
Skvamozni karcinom može da izgleda kao čvrst, crven čvorić ili kao hrapava, ljuskava, ravna lezija koja može da svrbi, krvari i formira krastu.
Melanom se obično pojavljuje kao pigmentisana mrlja ili čvorić. Može da liči na običan mladež, ali uglavnom ima nepravilniji oblik i izgled.

Foto: Shutterstock

Gde mogu da se jave simptomi raka kože?

Simptomi raka kože izazvanog ultraljubičastim zračenjem najčešće se javljaju na delovima tela koji su izloženi suncu, ali rak može da nastane bilo gde na koži. To može da uključuje:

• Ruke

• Noge

• Grudi i leđa

• Lice

• Vrat

Kako sprečiti izlaganje UV zračenju i rak kože?

Iako nije moguće potpuno da se spreči rak kože ili da se ponište prethodni efekti ultraljubičastog zračenja i oštećenja od sunca, mogu da se preduzmu koraci kako bi se smanjio rizik:

Nanosite kremu za sunčanje sa faktorom zaštite (SPF) od 30 ili većim 30 minuta pre izlaganja suncu, a zatim je nanosite svaka dva do tri sata nakon toga. Ponovo nanosite kremu ako se pokvasite ili se znatno znojite.

• Nosite sunčane naočare sa potpunom UV zaštitom.

• Birajte kozmetičke proizvode koji nude UV zaštitu.

• Izbegavajte direktno izlaganje suncu koliko god je moguće tokom vrhunca UV zračenja, između 10 ujutro i 4 popodne.

• Redovno obavljajte samopreglede kože kako biste se upoznali sa postojećim izraslinama na koži i primetili sve promene ili nove izrasline.

Foto: Shuterstock

Koža ima prirodnu barijeru koja štiti od UV zračenja

Stratum corneum (rožasti sloj) je spoljni sloj kože (epiderma) i predstavlja prirodnu barijeru tela koja štiti od ultraljubičastog zračenja koje izaziva rak. Prekomerno izlaganje suncu može da ošteti ovu prirodnu odbranu, što može da dovede do raka kože. Iako se ima ova barijera, još je potrebno da se preduzmu koraci kako biste zaštitili kožu od UV zračenja.

Osobama sa tamnijim tonom kože, melanin, koji je supstanca u telu odgovorna za proizvodnju pigmenta u kosi, očima i koži, pomaže u zaštiti kože od ultraljubičastog zračenja. Iako postoji dodatna barijera koja štiti kožu, i dalje može da se dobije rak kože.

Tumačenje i razumevanje UV indeksa

Mogu da se vide ocene UV indeksa u vremenskim izveštajima. Brojevi predstavljaju rizik od nezaštićenog izlaganja suncu za prosečnu osobu. Niži brojevi indeksa ne znače da ne mora da se preduzimaju nikakve mere, ali rizik od izlaganja suncu na nezaštićenoj koži uvek postoji. Takođe, ni oblačni dani ne znače da može da se provodi neograničeno vreme na suncu, ali to nije tačno.

• Nizak, 0-2: U ovoj fazi, stručnjaci preporučuju da se nose sunčane naočare ako je sunce jako. Koristite kremu za sunčanje i zaštitnu odeću ako lako izgorite na suncu.

• Umeren, 3-5: U umerenoj fazi, trebalo bi da se pokrijete i koristite kremu za sunčanje. Izbegavajte direktnu sunčevu svetlost oko podneva, kada je sunce najjače. Ostanite u hladovini.

• Visok, 6-7: U visokoj fazi, treba da se koristi sva zaštita od oštećenja sunca (zaštitna odeća, šešir, sunčane naočare, krema za sunčanje). Ograničite vreme provedeno na suncu od 10 ujutro do 4 popodne.

• Vrlo visok, 8-10: U ovoj fazi, treba da budete posebno oprezni, koristeći odeću, šešire, kremu za sunčanje i sunčane naočare. Izbegavajte sunce između 10 ujutro i 4 popodne. Kkoža može brzo da sagoreva u ovoj fazi.

• Ekstreman, 11+: U ekstremnoj fazi, treba da koristite sve metode prevencije. Potrebno je samo nekoliko minuta izlaganja da biste dobili opekotine. Nemojte izlaziti na sunce od 10 ujutro do 4 popodne. Nosite zaštitnu odeću, šešir, sunčane naočare i kremu za sunčanje. U ovoj fazi, kao i u svim drugim fazama, zapamtite da sneg, pesak i voda povećavaju UV izloženost reflektovanjem sunčevih zraka, piše Cleveland clinic.