Horor nakon botoksa: Sara završila u bolnici, telo počelo da otkazuje - Jedva se spasila (VIDEO)

Amerikanka Sara Danijel (45) završila je u bolnici nakon tretmana botoksom, a sada javno govori o simptomima koje je doživela i upozorava druge da se prije estetskog zahvata dobro informišu o mogućim rizicima.

Sara je ispričala da je 7. maja ove godine otišla na tretman kako bi osvežila lice pre putovanja. Zatražila je 40 jedinica botoksa za područje čela. Nije imenovala kliniku, ali je navela da je zahvat obavila ovlašćena medicinska sestra. Kasnije je, prema njenim rečima, saznala da joj je ubrizgano 65 jedinica.

Svoju priču je podelila na TikToku kako bi upozorila druge na moguće komplikacije.

Postupak je bio bolniji nego inače, a na čelu su joj se pojavile kvržice. Medicinska sestra uverila ju je da je reč o normalnoj reakciji..

Naglo pogoršanje i boravak u bolnici

U danima koji su usledili pojavili su se ozbiljniji simptomi.

- Zamućen vid, otežano gutanje, svrab očiju, suva usta, ogroman umor, osećaj opijenosti i slabost mišića. Situacija je vrlo brzo postala strašna - objasnila je ona.

 

 

U strahu da doživljava moždani udar, Sara je otišla u hitnu pomoć. Budući da se simptomi nisu povlačili, nakon nekoliko poseta lekaru provela je sedam noći u bolnici. Prisetiła se i vožnje kolima hitne pomoći, ne znajući šta joj se događa. Oporavak je, kaže, trajao nedeljama i bio je "emocionalno iscrpljujući".

Koji su rizici botoksa?

Sara tvrdi da se pre zahvata raspitivala o mogućim neželjenim efektima, ali kaže da su ih u klinici "uveliko umanjivali"". Sada poziva druge da pre estetskih tretmana sami istraže moguće rizike i dobro se informišu o postupku.

Botoks se često koristi u estetske svrhe, ali botulinski toksin primenjuje se i u lečenju različitih zdravstvenih stanja, između ostalog i hronične migrene. Reč je o neurotoksinu koji privremeno blokira nervne signale prema mišićima i tako smanjuje njihovu aktivnost.

Neželjeni efekti mogu uključivati bol, oticanje i modrice na mestu uboda, glavobolju, simptome slične gripu, kao i spuštene kapke ili obrve. U retkim slučajevima toksin se može proširiti izvan područja u koje je ubrizgan i izazvati ozbiljnije simptome poput slabosti mišića, problema sa vidom, govorom, gutanjem ili disanjem.

Prema američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA), preporučena ukupna doza za tretiranje bora na čelu u kombinaciji sa borama između obrva iznosi 40 jedinica. Pritom se 20 jedinica primenjuje na čelo, a 20 između obrva.

Portparol kompanije Allergan, vlasnika brenda Botox, uputio je medije na zvanične informacije o proizvodu.

Ešton Kolins, direktorka britanskog registra Save Face, koji povezuje pacijente sa proverenim stručnjacima, rekla je da slučaj Sare Danijel nije jedini. Ipak, istakla je da su kod primene originalnih proizvoda koje daju odgovarajuće obučeni zdravstveni radnici "ozbiljne sistemske reakcije veoma retke".

Kako smanjiti rizik?

Kolins je upozorila da ozbiljni problemi mogu biti povezani i sa falsifikovanim ili neregistrovanim proizvodima, kao i sa tretmanima koje izvode osobe bez odgovarajuće stručne obuke. Nepravilna primena može povećati rizik od širenja toksina izvan ciljanog područja.

Simptome koje je opisala Saea nazvala je "jasnim znacima upozorenja na moguće sistemsko delovanje botulinskog toksina, što zahteva hitnu medicinsku procenu". Saea je i ranije više puta koristila botoks bez problema, ali sada upozorava da se ne sme zaboraviti kako botoks, neurotoksini i fileri sami po sebi mogu biti nesigurni.

- U mnogim slučajevima, kao što je bio moj, to je kockanje u ime taštine. Ako primite injekciju i osetite da nešto nije u redu, posebno ako su u pitanju promene vida, otežano gutanje, govor ili disanje, ili neobična slabost, nemojte to ignorisati. Odmah se javite svom lekaru, a ako su simptomi teški, potražite hitnu pomoć - rekla je ona.

Kolins savetuje pacijentima da obrate pažnju na moguće znakove upozorenja, na primer ako im se doza poveća bez prethodnog dogovora ili ako im se ozbiljna reakcija na tretman objašnjava kao nešto potpuno normalno bez lekarskog pregleda.

Dodala je da bi dozu trebalo da odredi zdravstveni radnik na osnovu individualnih karakteristika pacijenta, a ne da pacijent sam traži određeni broj jedinica. Takođe preporučuje da se pre tretmana proveri ko propisuje i primenjuje lek, zatraži dokaz o odgovarajućoj medicinskoj registraciji i raspita o postupku u slučaju komplikacija.

BONUS VIDEO