Vrućine udaraju na srce: Ove temperature mogu biti opasne, evo ko je posebno ugrožen

Tokom leta više vremena provodimo napolju, na plaži, u kupanju, šetnji, druženju i putovanjima. Međutim, visoke temperature mogu biti i opasne po zdravlje. Duži boravak na velikoj vrućini dodatno opterećuje srce, posebno kod starijih ljudi i osoba koje već imaju srčane probleme.

Tokom velikih vrućina srce mora da radi jače kako bi pomoglo telu da održi normalnu temperaturu. Kada dođe do pregrevanja i dehidracije, mogu se pojaviti vrtoglavica, umor, otežano disanje, ubrzan rad srca i nelagodnost u grudima. To može biti posebno rizično za osobe koje već imaju srčane probleme, piše Parade. 

Dehidracija dodatno opterećuje srce jer se smanjuje količina tečnosti u organizmu i krvi koja cirkuliše kroz telo. Zbog toga srce mora intenzivnije da radi kako bi krv normalno dospela do svih delova organizma.

Zbog toga je važno da tokom toplih dana unosimo dovoljno tečnosti. Pre izlaska na vrućinu treba biti dobro hidriran, a vodu treba redovno piti i tokom boravka napolju.

Ako se jave vrtoglavica, slabost, ubrzan rad srca ili otežano disanje, potrebno je odmah prekinuti fizičku aktivnost i skloniti se na hladnije mesto. Ako je moguće, treba popiti vodu i odmoriti se.

U slučaju bolova u grudima, ozbiljnih problema sa disanjem, konfuzije ili gubitka svesti, kao i ako se simptomi ne smiruju, neophodno je što pre potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Na kojoj temperaturi postaje "previše vruće"?

Ne postoji tačno određena temperatura koja je opasna za svakoga, jer ljudi različito podnose vrućinu. Na to utiču navika na toplu klimu i uslovi u kojima osoba inače živi.

Na primer, nekome ko živi u hladnijem kraju temperatura iznad 32 stepena Celzijusa može veoma teško pasti, posebno ako se iznenada nađe u toploj oblasti. Sa druge strane, osoba koja je navikla na visoke temperature može iste uslove podneti mnogo lakše.

Foto: Shutterstock

Duži boravak na temperaturama iznad 32 stepena Celzijusa može predstavljati rizik, naročito kada je vazduh veoma vlažan. Tada se telo teže rashlađuje jer znoj sporije isparava.

Poseban oprez savetuje se ljudima koji imaju:

🔷srčane bolesti

🔷visok krvni pritisak

🔷srčanu slabost

🔷raniji moždani udar.

Veći rizik mogu imati i starije osobe, kao i ljudi koji koriste određene lekove za krvni pritisak ili diuretike, odnosno lekove koji podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma.

Prema američkim zdravstvenim smernicama, osobe sa kardiovaskularnim bolestima posebno treba da obrate pažnju na nivo toplotnog rizika, da se rashlađuju i da redovno unose tečnost. 

Kako da se zaštitite od velikih vrućina?

Tokom velikih vrućina važno je preduzeti nekoliko jednostavnih mera kako bi se zaštitilo zdravlje. Najbolje je izbegavati izlazak i fizičke aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana, a obaveze planirati ujutru ili uveče, kada su temperature niže.

Ako morate da budete napolju, pravite redovne pauze u hladu i, kada je moguće, boravite u klimatizovanim prostorijama. Preporučuje se i lagana, široka odeća koja omogućava telu da lakše podnese visoke temperature.

Foto: Shutterstock

Posebno je važno unositi dovoljno vode pre izlaska, tokom boravka na vrućini i nakon povratka kući. Elektroliti mogu pomoći ako se mnogo znojite, ali osobe sa srčanim ili bubrežnim problemima treba da se posavetuju sa lekarom o odgovarajućem unosu tečnosti i elektrolita.

Ukoliko se pojave jaka slabost, vrtoglavica, ubrzan rad srca, mučnina ili otežano disanje, treba odmah prekinuti aktivnosti, skloniti se na hladnije mesto i rashladiti se. Kod ozbiljnih simptoma, kao što su konfuzija ili gubitak svesti, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

BONUS VIDEO