Bakterija u želucu izaziva rak? Imaju je milioni, a ne znaju - Evo kada da se javite lekaru

"Helicobacter pylori", poznata kao heliko bakterija, jedna je od najčešćih bakterija koja može da naseli ljudski želudac. Mnogi ljudi godinama imaju ovu infekciju, a da nemaju nikakve simptome.

Iako je heliko bakterija prvenstveno poznata po tome što može izazvati upalu želuca, čir i povećati rizik od raka želuca, nova analiza ukazuje na moguću povezanost ove bakterije i raka debelog creva.

Prema rezultatima objedinjavanja podataka iz više istraživanja, infekcija H. pylori bila je povezana sa oko 22 odsto slučajeva raka debelog creva na globalnom nivou.

Ipak, ovaj podatak treba pravilno razumeti. To ne znači da heliko bakterija direktno izaziva svaki peti slučaj raka debelog creva. Reč je o statističkoj povezanosti, dok na nastanak raka utiče čitav niz faktora, uključujući genetiku, životnu dob, način ishrane, fizičku aktivnost, telesnu težinu i životne navike.

Kako se dobija heliko bakterija?

Infekcija heliko bakterijom najčešće nastaje još u detinjstvu. Može se preneti putem kontaminirane hrane i vode, kao i kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe.

Foto: Shutterstock

Kod mnogih ljudi prisustvo bakterije prolazi potpuno neprimetno. Međutim, kod pojedinih osoba može izazvati dugotrajnu upalu želudačne sluznice. Vremenom takva infekcija može biti povezana sa pojavom čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i sa povećanim rizikom od određenih bolesti želuca.

Kada se simptomi pojave, mogu uključivati nadutost, mučninu, probleme sa varenjem, bol ili neprijatan osećaj u gornjem delu stomaka, kao i osećaj sitosti nakon male količine hrane. Međutim, samo na osnovu simptoma nije moguće pouzdano utvrditi da li neko ima H. pylori.

Na koji način se bakterija može otkriti?

Postoji nekoliko načina za dijagnostikovanje infekcije. Lekar može preporučiti test krvi, analizu stolice ili izdisajni test. U pojedinim situacijama bakterija se može utvrđivati i analizom uzorka tkiva uzetog tokom gastroskopije.

Ukoliko se potvrdi prisustvo H. pylori, lekar može propisati terapiju čiji je cilj potpuno uklanjanje bakterije. Takva terapija najčešće uključuje više lekova, među kojima su antibiotici i lekovi koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline.

Foto: Shutterstock

Da li uklanjanje bakterije može uticati na rizik od raka?

Jedan od zanimljivijih zaključaka nove analize odnosi se upravo na terapiju za uklanjanje bakterije.

Podaci ukazuju da su osobe koje su bile podvrgnute eradikacionoj terapiji imale niži rizik od razvoja raka debelog creva. Ipak, istraživači upozoravaju da ovaj rezultat još nije dovoljan da bi se zaključilo kako uklanjanje H. pylori sigurno sprečava rak debelog creva.

Zbog toga nije preporučljivo da ljudi samoinicijativno uzimaju antibiotike samo sa ciljem prevencije raka. Potrebna su dodatna i dugoročna istraživanja koja bi pokazala postoji li direktan preventivni efekat lečenja H. pylori na pojavu raka debelog creva.

Zašto se povezanost razlikuje između generacija?

Istraživači su primetili još jedan zanimljiv obrazac. Procena povezanosti heliko bakterije sa rakom debelog creva bila je viša kod ljudi rođenih u kasnijim decenijama.

Kod osoba rođenih pre 1947. godine procenjeni udeo iznosio je oko 9,5 odsto, dok je kod onih rođenih između 1963. i 1977. godine bio približno 15 odsto.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci naglašavaju da nije poznato zbog čega postoji ovakva razlika. Ona se ne može pripisati isključivo prisustvu heliko bakterije, jer na zdravlje i rizik od raka istovremeno utiču brojni drugi faktori.

Koji su poznati faktori rizika?

Rak debelog creva ne nastaje zbog samo jednog uzroka. Na verovatnoću njegovog razvoja mogu uticati godine, nasledna predispozicija, način ishrane, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost. Dodatni faktori rizika uključuju pušenje, prekomernu konzumaciju alkohola i druge nezdrave životne navike.

Zato je važno da se pažnja ne usmeri samo na H. pylori, već i na faktore rizika na koje možemo da utičemo.

Posebnu pažnju treba obratiti na simptome poput pojave krvi u stolici, dugotrajnih promena u pražnjenju creva, neobjašnjivog mršavljenja, anemije ili upornih bolova i drugih tegoba u stomaku.

Takvi simptomi sami po sebi ne znače da osoba ima rak, ali svakako predstavljaju razlog za razgovor sa lekarom i odgovarajuću medicinsku procenu.

Foto: Shuterstock

Šta za sada možemo zaključiti?

Najnoviji podaci ukazuju na vezu između infekcije heliko bakterijom i raka debelog creva, ali ne predstavljaju dokaz da ova bakterija direktno izaziva ovu vrstu raka.

Rezultate zato treba posmatrati oprezno. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li uklanjanje heliko bakterije zaista može smanjiti broj obolelih od raka debelog creva.

Ukoliko postoji sumnja na infekciju, testiranje i eventualno lečenje treba obaviti uz savet lekara. Antibiotike ne treba koristiti bez preporuke stručnjaka, jer njihova nepotrebna ili nepravilna upotreba može doprineti razvoju otpornosti bakterija na lekove, prenosi Huffpost.

Najvažnije je, pored odgovarajuće zdravstvene kontrole, voditi računa o zdravim životnim navikama i reagovati na simptome koji traju ili se ponavljaju.

BONUS VIDEO