Zimsko ili letnje računanje vremena? Evo šta je zapravo bolje po zdravlje - Odgovor bi mogao da vas iznenadi

Da li je bolje da tokom cele godine živimo po zimskom ili letnjem računanju vremena? Ovo pitanje ponovo je u centru pažnje, a analiza kanadskih istraživača ukazuje na to da bi zadržavanje zimskog vremena moglo imati više koristi za zdravlje.

Glavni razlog je jutarnja svetlost, koja ima važnu ulogu u regulisanju sna i unutrašnjeg biološkog sata.

Dok letnje računanje vremena donosi duže i svetlije večeri, njegova primena tokom cele godine značila bi da bi sunce u zimskim mesecima izlazilo još kasnije.

To bi mnogima, koji rano ustaju zbog posla ili škole, otežalo razbuđivanje, jer bi jutarnje obaveze započinjali dok je napolju još mrak.

Zašto je jutarnja svetlost toliko važna?

Psihijatar Rejmond Lam sa Univerziteta Britanske Kolumbije i njegove kolege analizirali su ranija istraživanja o uticaju računanja vremena na spavanje, raspoloženje, biološki ritam i svakodnevno funkcionisanje. U obzir su uzeli i iskustva sredina koje su pokušale da zadrže isti režim računanja vremena tokom cele godine.

Naš organizam ima unutrašnji sat koji reguliše kada postajemo pospani, kada se budimo i kako se tokom dana odvijaju brojne telesne funkcije. Da bi taj sistem pravilno funkcionisao, potrebno mu je usklađivanje sa smenom dana i noći.

Foto: Shutterstock/AI

Jutarnja svetlost šalje telu signal da je vreme za buđenje i pomaže da se biološki ritam uskladi sa ranijim delom dana. Nasuprot tome, izlaganje svetlosti u večernjim satima može da odloži prirodnu potrebu za snom.

Istraživač Ralf Mistlberger sa Univerziteta Sajmon Frejzer slikovito je objasnio značaj ovog procesa, unutrašnji sat može se uporediti sa časovnikom koji svakodnevno kasni i koji je potrebno redovno podešavati.

Kada ujutru nema dovoljno prirodne svetlosti, biološki ritam može da se pomeri na kasnije sate. Međutim, školske i poslovne obaveze uglavnom ostaju nepromenjene, pa ljudi moraju da ustaju u isto vreme bez obzira na to što njihov organizam još nije spreman za buđenje.

Posledica može biti kraće spavanje i veći umor tokom dana.

Ovakav nesklad između unutrašnjeg sata i svakodnevnih obaveza poznat je kao socijalni džetleg, a istraživanja ga povezuju sa nepovoljnim posledicama po fizičko i mentalno zdravlje.

Šta se dešava kada sunce izlazi kasnije?

Razlika između dva sistema najbolje se vidi tokom zimskih meseci. U Torontu bi, na primer, početkom januara sunce po zimskom računanju vremena izlazilo oko 7.51, dok bi po letnjem svitalo tek oko 8.51.

To znači da bi osoba koja ustaje u sedam sati ujutru u oba slučaja započinjala dan pre izlaska sunca, ali bi uz zimsko računanje vremena prirodna svetlost stigla sat vremena ranije.

Foto: Shutterstock

Istraživači su razmatrali i podatke iz različitih geografskih područja. U pojedinim studijama primećeno je da stanovnici koji žive na zapadnom delu vremenske zone, gde sunce izlazi kasnije u odnosu na zvanično vreme, u proseku kraće spavaju i imaju nepovoljnije zdravstvene i ekonomske pokazatelje.

Ipak, naučnici naglašavaju da takve povezanosti same po sebi ne dokazuju da je kasniji izlazak sunca direktan uzrok svih uočenih problema.

Veza sa zimskom depresijom i manjkom sna

Posebna pažnja posvećena je sezonskom afektivnom poremećaju, obliku depresije koji se kod nekih ljudi javlja tokom jeseni i zime. Jedno od mogućih objašnjenja jeste poremećaj biološkog ritma usled nedovoljne izloženosti jutarnjem svetlu.

Terapija jakim svetlom u jutarnjim satima koristi se kao jedan od pristupa u ublažavanju sezonskih tegoba, jer može pomoći u pomeranju unutrašnjeg sata ka ranijem vremenu. Zbog toga istraživači smatraju da bi odlaganje izlaska sunca moglo biti nepovoljno za deo stanovništva.

Tinejdžeri i mlađe odrasle osobe posebno su zanimljiva grupa, pošto se njihov biološki ritam tokom ovog životnog perioda prirodno pomera ka kasnijem odlasku na spavanje i kasnijem buđenju. Ako uz to moraju rano da ustaju, veća je verovatnoća da neće spavati dovoljno.

Ukidanje pomeranja sata

Odluka o tome koje vreme treba trajno zadržati nije jednostavna, pa su pojedine države i regioni već razmatrali ili uvodili različite modele.

Foto: Shutterstock

Sjedinjene Američke Države su 1974. godine pokušale da tokom cele godine primenjuju letnje računanje vremena, ali je takva praksa napuštena u roku od godinu dana, između ostalog zbog zabrinutosti da bi deca ujutru išla u školu po mraku. Rusija je 2011. prešla na trajno letnje računanje vremena, ali je 2014. promenila odluku i vratila standardno vreme.

Ovi primeri pokazuju da duže večernje svetlo nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluka o vremenu.

Koje rešenje preporučuju stručnjaci?

Autori analize, objavljene u časopisu Kanadskog medicinskog udruženja, smatraju da postojeći dokazi više idu u prilog trajnom zimskom, odnosno standardnom računanju vremena. Kao glavni argument navode bolje usklađivanje dnevnog svetla sa prirodnim ritmom organizma.

Ipak, i ovaj izbor ima određene nedostatke. Zimi bi mrak padao ranije, dok bi tokom leta sunce izlazilo veoma rano, što pojedinim ljudima možda ne bi odgovaralo.

Ukoliko bi se neka zemlja ipak odlučila za trajno letnje računanje vremena, istraživači predlažu dodatne mere koje bi mogle da ublaže moguće negativne posledice. Među njima su prilagođavanje početka nastave i radnog vremena, bolja osvetljenost zatvorenih prostora ujutru i praćenje pokazatelja kao što su poremećaji sna, sezonska depresija i broj saobraćajnih nezgoda.

Zaključak istraživača je da bi trajno zimsko računanje vremena moglo biti povoljnije za zdravlje, prvenstveno zbog ranijeg jutarnjeg svetla i boljeg usklađivanja biološkog sata sa prirodnim ciklusom dana i noći. Ipak, ovo je zaključak zasnovan na analizi dostupnih dokaza, a ne garancija da će promena vremena sama po sebi rešiti probleme sa snom ili raspoloženjem.

BONUS VIDEO