ŠTA MOGU MAKEDONCI KAD USTANE 100 HILJADA GRKA?! Odgovor je ništa, Ameri će im dati I IME I DRŽAVNO UREĐENJE!

U protestima u Grčkoj, povodom imena Makedonije, koji nisu povezani ni sa jednom političkom partijom, učestvovali su sveštenici, članovi makedonskih sindikata iz severne Grčke, konzervativni i socijalistički lokalni političari i vojni penzioneri. U Makedoniji nema protesta. Glavnu igru vodi NATO

Više od 100.000 demonstranata protestovalo je u centru Soluna protiv upotrebe reči „Makedonija" u bilo kakvom rešenju spora između Atine i Skoplja zbog imena bivše jugoslovenske republike.

Pregovori između Skoplja i Atine oko imena nisu još ni počeli, a Grci su ustali u odbranu svojih, kako veruju, nacionalnih interesa. S druge strane, bar tako deluje, nova vlada u Makedoniji, ne mari za nacionalnu svest sopstvenog naroda, osim ako izuzmemo činjenicu da su i više nego popustljivi prema albanskoj nacionalnoj manjini u toj državi.

Politikolog iz Skoplja Aleksandar Daštevski, komentarišući odnos makedonske vlasti prema albanskoj manjini, kaže za Sputnjik da je on "razumljiv", jer vlada zavisi od njih. S druge strane, demonstracije u Grčkoj, po njegovom mišljenju, samo su pokazatelj da se stvari neće lako odvijati po ovom pitanju.

- Ovo pitanje ne može tako lako da se reši, a čini se da se sve više i komplikuje, posebno, jer se pitaju dve strane - i Grci i Makedonci. Dakle, trebalo bi da se održe dva referenduma po ovom pitanju - u obema zemljama. S obzirom da Grčka ima izbore ovog proleća, može lako da se desi da, ako pobedi desničarska opcija, padne u vodu i sve što je do sada dogovoreno. Makedonija očekuje da na Samitu NATO u junu bude pozvana u ovaj savez, što se neće desiti, ako se ne nađe kompromis oko imena. Ako toga ne bude, to povlači i kredibilitet vlade u Skoplju, koja za godinu dana nije uspela da reši ova važna pitanja, što lako može da dovede do zahteva za prevremene parlamentarne izbore - kaže naš sagovornik.

On objašnjava da je otežavajuća okolnost i ta što opozicija i pozicija u Makedoniji ne razgovaraju, što znači da nema kvalitetnog političkog dijaloga koji bi mogao da dovde do neke unutrašnje saglasnosti oko imena države.

- U svakom slučaju, lako može da se desi ono na šta je Rusija upozorila. A to je da će Zapad na sve načine pokušati da reši ovo pitanje, kako bi našu državu primili u ovaj vojni savez što pre. To za nas znači još veći pritisak, za razliku od Grčke, koja, mislim, da ne bi to imala - navodi Daštevski.

GRČKI NEDELJNIK PODELIO MAKEDONIJU: Od četiri dela jedan je dobila Srbija, šta je ostalima sledovalo?!

On podseća da je Makedonija u sporu sa Grčkom na sudu u Strazburu dobila spor oko imena, pa u tom smislu navodi da bi međunarodna zajednica i ovo trebalo da uzme u obzir.

- Kako god, ovo je opasna situacija, jer može da dođe ne samo do promene imena države, već i do stvaranja 'nove' sa novim identitetom i uređenjem, o čemu neće, narod, bojim se, odlučivati, već međunarodna zajednica - napominje on.

U proteklih 25 godina mnoge zemlje priznaju grčkog suseda kao Republiku Makedoniju, dok se Grčka na sve strane bori za ime Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija - kombinovani naziv, u kojem reč Makedonija nije praćena nikakvom oznakom koja isključuje vlasništvo nad geografskim položajem i istorijom.

ALEKSIS CIPRAS ODBRUSIO SKOPLJU: Makedonska nacija nije postojala u antičko doba!

Grčka blokira pokušaje Makedonije da se pridruži NATO-u i EU, tvrdeći da naziv Makedonija podrazumeva polaganje teritorijalnih prava na istoimeni severni grčki region, koji obuhvata i grad Solun. Dok se spor ne reši, Atina je pristala da se Makedonija na međunarodnom planu naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), a pod tim imenom je i primljena u UN 1993. godine.

Diplomata UN Metju Nimic pokušao je da posreduje u ovom sporu, ali konkretnih rezultata nema. Ipak, neki predlozi vezani za ime izneti su na pregovarački sto.

U protestima u Grčkoj, povodom imena Makedonije, koji nisu povezani ni sa jednom političkom partijom, učestvovali su sveštenici, članovi makedonskih sindikata iz severne Grčke, konzervativni i socijalistički lokalni političari i vojni penzioneri.