NAPADAČ STAJAO MIRNO I PUCAO, A MILOŠ U TRENUTKU UBISTVA SNIMIO POSLEDNJU PORUKU! Svedok otkrio detalje likvidacije u Marbelji

Miloš Peruničić (41) iz Bara, blizak tamošnjoj kriminalnoj ekipi pod vođstvom Alana Kožara, ubijen je u utorak u španskom gradu Marbelja, omiljenoj destinaciji balkanskih kriminalaca

Miloš Peruničić (41) iz Bara, blizak tamošnjoj kriminalnoj ekipi pod vođstvom Alana Kožara, ubijen je u utorak u španskom gradu Marbelja, omiljenoj destinaciji balkanskih kriminalaca. Muškarac, za koga se sumnja da je pucao na Peruničića, uhapšen je dan kasnije, a motiv zločina još nije utvrđen, mada se pretpostavlja da se radi o nastavku rata kavačko-škaljarske ekipe, koji se očigledno sa pucnjavama u Ukrajini prošle nedelje i sadašnjoj u Španiji približava konačnom kraju.

Peruničić je, kako su objavili mediji, ubijen oko 14 sati dok se sa kesom namirnica vraćao u stan u Ulici Artura Rubinštajna u elitnom delu Marbelje. Na pešačkom prelazu Peruničiću je prišao muškarac obučen u mornarsko odelo (plave pantalone i plava jakna), sa hirurškom maskom preko lica i kapom na glavi, i u njega ispalio desetak hitaca. Ubica je navodno pucao iz pištolja sa dugom cevi.

- Stajao je prilično mirno i pucao - ispričao je jedan od očevidaca za portal sevilla.abc.es.

Foto: Privatna arhiva

U momentu kada mu je prišao ubica, Peruničić je snimao glasovnu poruku na mobilnom telefonu, na kojoj su, kad su odjeknuli prvi hici, ostale njegove poslednje reči: „Neko puca”.

Ovo su, kako navode španski mediji, prvi nalazi istrage tamošnje policije, a jedan od očevidaca pucnjave video je i da je ubicu čekao saučesnik na motoru, sa kojim je i pobegao.

“Video sam muškarca sa oružjem kako stoji na ulici, nosio je plave pantalone i jaknu, kapu i hiruršku masku. Samo je stajao tamo i pucao na drugog čoveka. Nakon što je obavio svoj posao, okrenuo se i otišao. Pobegao je motociklom koji ga je čekao spreman sa saučesnikom“, izjavio je očevidac, dok su drugi svedoci ispričali policiji da je ubica nosio i tašnu, sličnu aktovki, u kojoj je verovatno i krio oružje.

Peruničić je preminuo na mestu pucnjave. Njegovo telo ostalo je pored ivičnjaka, dok je ubica, kako je utvrđeno, pobegao motorom “kavasaki”, i to u pravcu plaže. Za njim je odmah raspisana policijska potraga, koja je dan kasnije razultirala hapšenjem osumnjičenog.

Njegov identitet još nije saopšten, a sve što je španska policija zvanično saopštila tog dana je da je “muškarac obučen u crno uhapšen na ulicama Marbelje”.

Očevici policijske akcije kažu da se osumnjičeni muškarac bacio na zemlju pre nego što je policija izašla iz kombija, kao i da je nosio crni ranac, koji su policajci odmah uklonili.

Identitet uhapšenog se utvrđuje posle hapšenja, nakon čega bi eventualno mogao biti otkriven i motiv ubistva.

 

 

 

 

Ono što je za sada poznato jeste da je ubijeni Peruničić kod sebe imao bosanske papire, kao i da odavno ne živi u Crnoj Gori, ali još nije poznato koliko dugo je boravio u Španiji. Prema podacima crnogorske policije, on se vezuje za klan Alana Kožara, koji operativno rukovodi i svojim barskim, kao i škaljarskim klanom, zbog čega se i pretpostavlja da je ubistvo u Marbelji nastavak njihovog rata sa kavačkom ekipom, čiji je vođa Radoje Zvicer prošle nedelje teško ranjen u Ukrajini.

Španska policija sada u saradnji sa kolegama iz Crne Gore i Srbije razmenjuje podatke o ubijenom Peruničiću kako bi se utvrdili svi njegovi kontakti. Španski mediji navode da je on u ovoj zemlji bio pod istragom zbog šverca droge, kao i da je u zatvoru proveo jednu godinu. Iz zatvora Kaduz je izašao pre osam meseci.

Kriminalna biografija ubijenog Peruničića mnogo je interesantnija u Srbiji. Naime, on je u decembru 2003. godine sa saučesnikom, čuvenim kriminalcem Željkom Milovanovićem zvanim Gavra bio hapšen u tada spektakularnoj akciji beogradske policije, koja ih je osumnjičila za čuvenu oružanu pljačku ekspoziture Delta banke na Studentskom trgu u Beogradu, iz koje su ukrali tadašnjih milion dinara. Uhapšeni su dva dana posle pljačke kada im je policija postavila zasedu u Zetskoj ulici.

- Njih dvojica su odranije bili pod obradom. Imali smo opis dvojice osumnjičenih i postavili smo im zasedu u Zetskoj ulici gde su imali štek stan u kome su se presvlačili i ostavljali oružje. Planirali su da se iz Zetske prebace na Novi Beograd. Mi smo ih čekali, i posle 45 minuta smo ih pohapsili - izjavio je posle hapšenja tadašnji načelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Milan Popović.

Osumnjičeni Milovanović je sledeće 2004. godine prilikom sprovođenja na suđenje u Palatu pravde uspeo da pobegne policajcima skokom kroz prozor toaleta. Na kraju, zbog pljačke banke, usled nedostatka dokaza nije ni osuđen, dok je Peruničić kažnjen na šest i po godina zatvora, koje je proveo u Sremskoj Mitrovici, i to u “visokom društvu zatvorenika”, koje ga je čak dovelo i do sumnje da je bio umešan u ubistvo vlasnika hrvatskog nedeljnika “Nacional” Ive Pukanića 2008. godine u Zagrebu.

Naime, Peruničića je, prema pisanju medija, u vezu sa zločinom u Hrvatskoj doveo tada osumnjičeni za ubistvo Pukanića, Robert Matanić, koji je u isto vreme u Sremskoj Mitrovici služio zatvorsku kaznu.

Matanić je posle hapšenja u Hrvatskoj izjavio da je Željka Milovanovića i Bojana Gudurića, koji su takođe tada bili osumnjičeni za ubistvo Pukanića, upoznao ranije u zatvoru u Sremskoj Mitrovici i to upravo preko Peruničića. “Peruničić mi je u leto 2008“, tvrdio je Matanić, „i javio da u Zagreb dolaze Gudurić i Milovanović i naložio mi da im
pomognem.”

Peruničić je zbog ove Matanićeve izjave bio saslušavan u Specijalnom tužilaštvu, ali za slučaj ubistva Pukanića nikada nije bio procesuiran.
 

 

Peruničićeva majka Snežana tada se javno obratila medijima navodeći da njen sin nema veze sa ubistvo Pukanića, da nije saslušavan u Specijalnom tužilaštvu, kao i da nije bio na zatvorskom otpustu kada je Pukanić ubijen.

“Tačno je da moj Miloš poznaje Milovanovića, Gudurića i Matanića jer je sa njima bio u zatvoru. Iako se u zatvoru upoznao sa osumnjičenima za ubistvo Pukanića, to ništa ne znači. Pa oni spavaju i jedu zajedno i kako čovek da se ne upozna“, rekla je tada Snežana.

Peruničić je iz zatvora u Sremskoj Mitrovici izašao krajem 2009. godine. Od tada nije hapšen u Srbiji, a ni u rodnoj Crnoj Gori.

Interesantno je da su se istovremeno sa ubistvom Peruničića u Španiji, u Crnoj Gori dogodila dva incidenta koja se dovode u vezu sa škaljarsko-kavačkim ratom.

“Njih dvojica su odranije bili pod obradom. Imali smo opis dvojice osumnjičenih i postavili smo im zasedu u Zetskoj ulici gde su imali štek stan u kome su se presvlačili i ostavljali oružje. Planirali su da se iz Zetske prebace na Novi Beograd. Mi smo ih čekali, i posle 45 minuta smo ih pohapsili“, izjavio je posle hapšenja tadašnji načelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Milan Popović.

Osumnjičeni Milovanović je sledeće 2004. godine prilikom sprovođenja na suđenje u Palatu pravde uspeo da pobegne policajcima skokom kroz prozor toaleta. Na kraju, zbog pljačke banke, usled nedostatka dokaza nije ni osuđen, dok je Peruničić kažnjen na šest i po godina zatvora, koje je proveo u Sremskoj Mitrovici, i to u “visokom društvu zatvorenika”, koje ga je čak dovelo i do sumnje da je bio umešan u ubistvo vlasnika hrvatskog nedeljnika “Nacional” Ive Pukanića 2008. godine u Zagrebu.

Naime, Peruničića je, prema pisanju medija, u vezu sa zločinom u Hrvatskoj doveo tada osumnjičeni za ubistvo Pukanića, Robert Matanić, koji je u isto vreme u Sremskoj Mitrovici služio zatvorsku kaznu.

Matanić je posle hapšenja u Hrvatskoj izjavio da je Željka Milovanovića i Bojana Gudurića, koji su takođe tada bili osumnjičeni za ubistvo Pukanića, upoznao ranije u zatvoru u Sremskoj Mitrovici i to upravo preko Peruničića. “Peruničić mi je u leto 2008“, tvrdio je Matanić, „i javio da u Zagreb dolaze Gudurić i Milovanović i naložio mi da im
pomognem.”

Peruničić je zbog ove Matanićeve izjave bio saslušavan u Specijalnom tužilaštvu, ali za slučaj ubistva Pukanića nikada nije bio procesuiran.

Peruničićeva majka Snežana tada se javno obratila medijima navodeći da njen sin nema veze sa ubistvo Pukanića, da nije saslušavan u Specijalnom tužilaštvu, kao i da nije bio na zatvorskom otpustu kada je Pukanić ubijen.

“Tačno je da moj Miloš poznaje Milovanovića, Gudurića i Matanića jer je sa njima bio u zatvoru. Iako se u zatvoru upoznao sa osumnjičenima za ubistvo Pukanića, to ništa ne znači. Pa oni spavaju i jedu zajedno i kako čovek da se ne upozna“, rekla je tada Snežana.

Peruničić je iz zatvora u Sremskoj Mitrovici izašao krajem 2009. godine. Od tada nije hapšen u Srbiji, a ni u rodnoj Crnoj Gori.

Interesantno je da su se istovremeno sa ubistvom Peruničića u Španiji, u Crnoj Gori dogodila dva incidenta koja se dovode u vezu sa škaljarsko-kavačkim ratom