Upravo okončani parlamentarni i predsednički izbori u Bugarskoj, po svemu sudeći, označili su kraj političke prevlasti Bojka Borisova i njegovog GERB
Borisovljev veliki rival, Rumen Radev, osvojio je drugi mandat u dvoboju sa kandidatom GERB-a Anastasom Gerdžikovom, dok situacija oko sastavljanja nove vlade ni izbliza nije jednostavna.
Ni ovi, treći po redu parlamentarni izbori u 2021. godini nisu označili jasnog pobednika.
Mandat za sastav kabineta dobiće Kiril Petkov, harvardski đak i ekspertski lider novostvorenog pokreta „Nastavljamo promene" koji je relativnu pobedu na izborima osvojio iz pozicije vođstva u „službenoj vladi", a koja se u Bugarskoj uvek formira nakon kraja mandata parlamenta.
Pored toga, na ovom izborima u Bugarskoj još jednom su bili vidljivi heterogeni spoljnopolitički uticaji koji u ovoj zemlji traju već više od 30 godina.
Socijalistička Bugarska bila je, kao deo „lagera" najlojalniji saveznik SSSR, ali je nakon pada komunizma u ovoj zemlji došlo do formalne podele na evroatlantske reformiste i rusofilne socijaliste.
Bez obzira na česte smene vlasti, cepanja dva glavna bloka na mnogobrojne frakcije i kompleksne odnose sa proturskom partijom DPS, ključne poluge moći u državi bile su u rukama oligarhijske elite, po pravilu bivših čelnika nekadašnjeg bezbednosnog sektora koji su izveli privatizaciju u Bugarskoj.
Iako je Bugarska tokom 1990-tih išla ka EU i NATO, a njena politička elita početkom 2000-tih napravila konsenzus oko ulaska zemlje u Severozapadnu alijansu, ekonomski centri moći uglavnom su održavali vrlo bliske odnose sa Moskvom. Tako je ruski Lukoil tokom 1999. godine u vreme prozapadne vlade kupio bugarsku rafineriju nafte u Burgasu, što je u zapadnim krugovima dočekano sa neodobravanjem.
Ruski uticaji, pored veza sa bugarskim vojnim i civilnim bezbednosnim sektorom, ostvarivali su se kroz energetsku povezanost Bugarske sa Rusijom.
Veliki broj pripadnika socijalističke elite školovan je u Rusiji, dok veliki broj ruskih građana i danas poseduje imovinu u Bugarskoj.
Ruski izvoz u Bugarsku (9% ukupnog uvoza Bugarske) odmah je iza nemačkog (11%), a zavisnost ove države od ruskog gasa i nafte je velika.
Energetske teme, kao i na prošlim izborima, bile su veoma značajne za sve političke partije. Proruske struje i lobiji pokušavali su da revitalizuju izgradnju nuklearne elektrane Belene, za koju je odavno ruska strana osigurala reaktore i opremu.
Prethodni premijer Borisov sve do 2016. godine pokušavao je da onemogući sprovođenje ovog projekta. Međutim, suočen sa isplatom 600 miliona evra od strane arbitraže u Strazburu Borisov je pristao da obnovi ovaj sporazum preko tendera koji je trebalo da uključi i deo partnera iz EU, Kine i Južne Koreje.
Foto: Fotoilustracija
Proamerička struja (koju predvodi novi mandatar Petkov) zalaže se za izgradnju nekoliko manjih „modularnih" elektrana koje bi omogućile najviši stepen bezbednosti za životnu sredinu. S druge strane, proamerička elita nastoji da se u Bugarskoj izvrši gasna i energetska diversifikacija čime bi se smanjila energetska zavisnost Bugarske od Rusije.
U tom smislu, verovatno je najznačajniji projekat Burgas-Aleksandropolos preko kojeg bi Bugarska trebalo da obezbedi značajne količine tečnog gasa iz SAD i drugih zemalja, kao i gasovod TAP-TANAP iz Azerbejdžana.
Važno je napomenuti da je u poslednjih dvadesetak godina veliki broj uglednih bugarskih stručnjaka i studenata otišao u SAD i Veliku Britaniju i da je politički i ekonomski ugled ovih struktura u porastu.
Pod uticajima SAD i Rusije, kao i Nemačke, ključni protagonisti na političkoj sceni su poslednjih godina nastojali da koriguju spoljnopolitičku orijentaciju Bugarske. Tako je Borisov u vreme početka velike migrantske krize bio pouzdana „balkanska karika" nemačke premijerke Angele Merkel i u tom smislu ostvarivao je bliske veze sa tuskim predsednikom Erdoganom.
Međutim, savez Borisov-Erdogan nije uspeo da kroz unutarpolitički zahvat slomi protursku partiju DPS iza koje uglavnom stoje interesi oligarha i proruskih struktura. Tek nakon približavanja između Putina i Erdogana, a u vreme završetka Severnog toka 2, Borisov se „otvorio" za bližu saradnju sa Rusijom, bez obzira na obostrano bombastične poteze u vreme „špijunskih kriza".
To je moglo da se vidi i preko neformalno vrlo bliskih odnosa GERB sa DPS-ovom tajkunskom elitom od 2016-2017. godine. Sa druge strane, Borisov je nastojao da održava i bliske odnose sa Trampovom administracijom, pre svega preko saradnje pravosudnih organa dve zemlje oko prevencije terorizma.
Borisovljeva široko postavljena spoljnopolitička taktika veoma je kritikovana od strane američkih i evropskih liberalnih krugova, pa se može reći da su ga ove strukture u potpunosti otpisale neposredno pred početak pandemije koronavirusa.
Iako je važio za najvećeg rivala Borisova na političkoj sceni Bugarske, predsednik Radev u poslednje dve godine pokušava da uspostavi novi balans rusko-američkih uticaja u Bugarskoj.
Radev je neskriveno podržao američku bezbednosnu Inicijativu Tri mora (Baltik-Jadran-Crno more), ali se gotovo u svakoj prilici zalagao za ukidanje zapadnih sankcija zvaničnoj Moskvi. Radev je, pored toga, stalno prisutan na svečanostima povodom oslobođenja Bugarske (1878) koje uvek nose sa sobom proruska obeležja, dok ima i nepodeljene simpatije brojnog biračkog tela koje simpatiše i ruskog predsednika Putina.
Pored toga, Radev je, istovremeno sa imenovanjem privremene ekspertske vlade na čelu sa „američkim đacima", u vreme predsedničkih izbora izazvao pravu diplomatsku buru otvoreno se zalažući za priznanje ruske anekcije Krima.
Ova vrsta balansiranja svakako je primećena i u Moskvi i u Vašingtonu.
Američke bezbednosne strukture pri NATO pre godinu dana otvoreno su protestvovale zbog „curenja" vrlo važnih podataka iz centra u Burgasu, zalažući se za preispitivanje pozicije Bugarske u strukturama ove vojne alijanse.
Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters
Ukoliko pod snažnim uticajem Radeva bude konačno formirana bugarska vlada, realno je očekivati nastavak spoljnopolitičkog balansiranja („uvek u NATO, nikad protiv Rusije"), gde bi Bugarska etapno nastavila da smanjuje energetsku zavisnost od Rusije, ali bez preduzimanja bilo kakvih bezbednosnih aktivnosti koje bi narušile odnose sa Moskvom.
S druge strane, Bugarska će ostati najvažnija balkanska država za ruski uticaj, koji bi u operativnom smislu mogao da pretrpi određene varijacije, a u skladu sa smernicama o rusko-američkim odnosima na istoku Evrope (migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici, kriza u odnosima Rusije i Ukrajine, sukobi elita u Moldaviji, bezbednost u crnomorskom basenu, energetski tokovi itd).
Iz pozicije SAD, ali i Velike Britanije (koja se u vreme Tonija Blera najviše zalagala za hitan prijem Bugarske u NATO i EU), Bugarska će ostati „nelojalan saveznik", čija je elita pre svega vezana za Rusiju i Nemačku.
U tom kontekstu trebalo bi posmatrati i veliku suzdržanost diplomatskih krugova u Vašingtonu i Londonu prema bugarskoj regionalnoj politici, pre svega prema Severnoj Makedoniji.
Ukoliko bi Zapad pokušao da inicira neku međunarodnu konferenciju koja bi dovela do izmene postojećeg Dejtonskog sporazuma ili da o istom trošku reši i pitanje BiH i pitanje Kosova onda bi bilo potpuno prirodno da svoje izaslanike imenuju i Rusija i Kina a možda i Indija, kao sile koje su protivteža zapadnih aspiracija ka Balkanu
Rusko dizel gorivo stići će u Sjedinjene Američke Države u roku od 15 do 20 dana od potpisivanja ugovora, dok će u druge, geografski bliže zemlje, stići u kraćem roku, izjavio je danas potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.
Srbija može da ima koristi od dogovora predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina o isporuci miliona tona ruskog dizela Americi, ali i ostatku sveta, kaže za Informer prof. dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Nosilac liste "Ujedinjena Srbija" i kandidat za premijera na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, Aleksandar Vučić je, gostujući u emisiji "Ćirilica Milomira Marića" na Prva TV, pričao o svom odnosu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i razgovorima sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukoliko bi Zapad pokušao da inicira neku međunarodnu konferenciju koja bi dovela do izmene postojećeg Dejtonskog sporazuma ili da o istom trošku reši i pitanje BiH i pitanje Kosova onda bi bilo potpuno prirodno da svoje izaslanike imenuju i Rusija i Kina a možda i Indija, kao sile koje su protivteža zapadnih aspiracija ka Balkanu
Uoči velikog skupa liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" koji je nedavno održan u Čačku, jedan građanin izneo je svoj stav o tome zašto podržava politiku Aleksandra Vučića.
Član Predsedništva SNS Miroslav Čučković oglasio se povodom zdravstvenih projekata koji su važni za građane Srbije, ističući da izgradnja novog porodilišta, novog Kliničkog centra i dečje bolnice Tiršova 2, ne bi bila moguća bez jednog čoveka - Aleksandra Vučića.
Marina Raguš govorila je na RTS-u o pokušajima Srbije da izgradi mir i stabilnost u regionu, a kao jedan od najtežih trenutaka izdvojila je napad na Aleksandra Vučića u Potočarima 2015. godine.
Tokom izuzetno burne i napete debate u emisiji "Takovska 10" na RTS-u, predstavnica liste "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" Marina Raguš direktno se obratila mladima i studentima sa druge strane Drine, razotkrivajući sramno ćutanje i bežanje od odgovornosti blokadera povodom skandaloznih i srbomrzačkih transparenata koje su kačili u Novom Pazaru.
U Exatlonu Srbija, najvećem sportskom rijalitiju koji se emituje na Informer televiziji, održana je prva borba za život, u kojoj je Crveni tim odneo pobedu i napravio važan korak u borbi za opstanak u takmičenju.
Razgovor kapitena Crvenog tima Nikole Lakića sa sinom bio je veoma emotivan, a takmičar Exatlona na kraju razgovora uputio je poruku porodicama Plavih.
Povodom godišnjice rođenja Branislava Nušića, jednog od najznačajnijih srpskih komediografa i dramskih pisaca, Kula Beograd sinoć je zasijala u čast književnika čija su dela obeležila domaću pozorišnu i književnu scenu.
U Beloj Reci pod Murtenicom kod Nove Varoši nije neobično samo što je grožđe u izobilju rodilo na iznad 1.100 metara nadmorske visine, već što ga domaćin bere na trešnji!
U Srbiji će danas biti toplo uz postepeno naoblačenje, dok se posle podne i uveče na zapadu zemlje mestimično očekuju kratkotrajna kiša ili pljuskovi, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Opštinsko državno tužilaštvo u Sisku u Hrvatskoj pokrenulo je istragu protiv hrvatskog državljanina (30) zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela.
Devojka (30), inače beskućnica iz Zagreba sa debelim prekršajnim dosijeom, uhapšena je nakon što se potpuno gola kupala na javnoj slavini za pijaću vodu.
Mesec dana nakon teške saobraćajne nesreće u kojoj je život izgubio pevač Goran Maksimović, došlo je do značajnog preokreta u istrazi. Slučaj je iz nadležnosti Osnovnog javnog tužilaštva zvanično preuzelo Više javno tužilaštvo u Šapcu, i to nakon što su pristigli rezultati obavljenih analiza.
Žena koja tvrdi da ju je britanski glumac i komičar Rasel Brend seksualno napao opisala je, u nastavku suđenja, navodni napad kao "nasilan" i "mahnit".
Slavka Štimca i Svetislava Buleta Goncića posle gotovo pola veka ponovo je spojio reditelj Dejan Karaklajić, sa kojim su sarađivali još na filmu "Zimovanje u Jakobsfeldu", dok je radio kao asistent reditelja Branka Bauera.
Nekada su se zbog omiljene serije otkazivali izlasci i ostajalo budno do kasno u noć, a danas deo mladih tvrdi da nema ni vremena ni strpljenja da pogleda jednu epizodu do kraja.
Postoji seksualna poza koja bi mogla da pomogne ženama da lakše dožive orgazam, a ne zahteva komplikovane pokrete niti posebnu pripremu. Reč je o varijaciji misionarske poze poznatoj kao koitalno poravnanje (CAT), kod koje je naglasak na položaju tela i stimulaciji klitorisa.
Nabavka kupusa za kiseljenje zahteva oprez jer glavice mogu da sadrže povišene količine nitrata, pa bi trebalo obratiti pažnju na njihov izgled, miris i strukturu listova.
Jutjuber Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase, otkrio je da je nakon kraha ljubavi imao brojne afere, ali i da se odao alkoholu, zbog čega se našao u situacijama koje danas i sam opisuje kao haotične.
Voditeljka Dušica Jakovljević odlučila je da ispravi ono čime nije bila zadovoljna nakon prethodne operacije nosa, a novi snimak koji je objavila na društvenim mrežama pokrenuo je nagađanja da je ponovo otišla pod nož.
Pevačica Monika Ivkić, koja je nedavno pretrpela fizičko nasilje nakon nastupa u jednoj kafani u dijaspori, otkazala je zakazane nastupe zbog narušenog zdravstvenog stanja i trenutno se nalazi u bolnici.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.