"HRVATSKA JE KAO MLADA, SREDILA SE ZA VENČANJE, ALI..."

Kao jedan od glavnih ciljeva hrvatske spoljne politike već godinama se, pored ulaska u Šengenski prostor, navodi i ulazak zemlje u evrozonu. Taj cilj bi se trebao ostvariti početkom 2023. za što Hrvatska ima i podršku Brisela

Ipak, postoje i neki ozbiljni ljudi iz sveta ekonomije, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ESB) Otmara Isinga, koji smatraju da bi ovaj ulazak bio preuranjen, javlja Dojče Vele. Kako je rekao u intervjuu Frankfurter Algemeine Cajtungu (FAZ) trenutno nijedna zemlja nije spremna za ulazak u evrozonu.

"Ja trenutno ne vidim ni jednu zemlju koja je dovoljno spremna za ulazak u evrozonu", rekao je Ising za FAZ povodom skorašnje dvadesete godišnjice uvođenja evra u opticaj 1. januara 2002.

"Ne može se reći da svaka nova članica evrozone nužno pridonosi slabljenju evra. Ipak, te zemlje moraju da garantuju trajnu stabilnost. Nije dovoljno srediti se za venčanje i nakon toga se opet vratiti starim navikama", rekao je Ising koji je od 1998. do 2006. izveo i ulogu glavnog ekonomista ESB-a i na toj funkciji u dobroj meri bio zaslužan za strateško planiranje uvođenja evra.

Poslednja je u evrozonu 2015. ušla Litvanija, a trenutno ulasku osim Hrvatske stremi i Bugarska. Zapravo su prema ugovoru o članstvu sve članice Evropske unije u trenutku kada ispune kriterijume dužne prihvatiti zajedničku valutu. Od toga su zbog posebnih dopuna u ugovoru izuzete Danska i Velika Britanija, koja je u međuvremenu i izašla iz Evropske unije.

Ising smatra da je heterogenost članica evrozone, a time i različita težišta kada su u pitanju interesi već sada veliki problem za ESB. On smatra da bi se guverneri nacionalnih centralnih banaka trebali držati zajedničkog kursa, a ne slediti nacionalnu financijsku politiku.

Ising je obranio evro od optužbi da je njegovim uvođenjem sve poskupelo.

"To vredi za dnevne potrepštine pa je zato i dojam takav. Ali, kada gledamo izdatke koji troše najveći deo kućnog budžeta poput troškova za stanarinu ili grejanje, oni su ostali stabilni i nakon uvođenja evra", kaže Issing za FAZ.

Ising, koji je pre preuzimanje dužnosti u ESB-u istu funkciju pronašao i u Nemačkoj centralnoj banci, rekao je kako se i tadašnja odluka da se na novčanice evra otisnu simboli koji nisu povezani s nacijama bila odluka koja se pokazala ispravnom. 

"Zamislite da su Francuzi hteli na novčanicu da stave Napoleona. Kako bi na to reagovale zemlje koje je Napoleon okupirao? Zato smo se odlučili za simbolični motiv mostova", priseća se Ising.