Meštani sela u Crnoj Gori godinama čuli zvona, iako crkve nigde nije bilo: Onda se na veliki praznik DOGODILO PRAVO ČUDO

Ostaci pravoslavnog hrama pronađeni su juče, na praznik Časnih veriga Svetog apostola Petra na levoj obali uvale Valdanos kod Ulcinja.

Predanje kaže, da je hram bio posvećen svetom Nikolaju Mirlikijskom Čudotvorcu. Jasno se vide zidine hrama, visine, sa severne strane i do 2 metra, dok je sa južne strane veliki nanos zemlje, tako da zidovi vire svega pedesetak centimetara. Na istočnoj strani se jasno vidi polukružna apsida oltara, dok je sa zapadne strane ulaz u hram.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

- Po načinu obrade kamena, načinu zidanja i sastavu maltera, prve analize upućuju na to, da se radi o srednjovjekovnom hramu. Hram je zidan na samim morskim hridima i njegovi ostaci su svega nekoliko metera od morske vode i nadmorske visine 3-4 metra. Hram je dimenzija 4h2,5 metra - saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske.

- Na ovaj isti dan, na inicijativu ulcinjskog sveštenstva, okupili su se pravoslavni meštani da učestvuju u blagoslovenoj radnoj akciji krčenja prilaza i okoline ove svetinje. Svi su se latili posla. Za nepunih dva sata rada, na licima svih prisutnih sijala je radost, koja nije mogla skriti zadovoljstvo pogledom na vaskrslu svetinju. Sveštenici  Siniša Smiljić i  Bratoljub Radović, su održali moleban za početak svakog dobrog dela. Miris tamjana i pojanje molitava i tropara razlegao se uvalom Valdanosa - kazali su iz Mitropolije crnogorsko-primorske.

Otac Siniša je na kraju, obrativši se prisutnima, rekao:

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

- Evo danas smo, braćo i sestre, okrčivši rastinje korova sa ove svetinje, okrčili i raščistili našu budućnost vere i opstanka na ovim prostorima. Jer, onaj ko obnavlja svetinje i bogomolje, taj obnavlja svoju dušu i obnavlja staze kojima potomci treba da idu i ne lutaju. Ovi ostaci hrama nisu samo puki geografski orijentiri pravoslavnog življa, oni treba da su zalog i opomena na svedočenje ljubavi na koju smo prizvani kao oni koji slede Onog koji jeste Ljubav. Ova svetinja pravoslavna treba da nas podseti da i među našim sugrađanima drugih veroispovijesti treba da ispovedamo i svedočimo tu Ljubav, a ona je mir, sloga i praštanje”.

Milorad Miško Đakonović, meštanin i ugledan domaćin, okupljenima je ispričao živo predanje, koje su i drugi čuli, da je hram izgradio pravoslavni Grk, čiji su se sinovi posle brodoloma spasili upravo na hridima, na mestu ovog hrama. U znak zahvalnosti Svetom Nikolaju, poznatom zaštitniku mornara i moreplovaca, njihov bogati otac je sagradio ovaj hram.

Petar Jančić, puni sada 76 godina i rođen je nedaleko od mesta na kome se nalaze ostaci hrama. Ne skrivajući radost zbog obretenja svetinje i on je prisutnima pričao da su njegovi stari to mesto „vazda zvali Crkvica“, „napasala se stoka pored Crkvice“, „bačali se parangali pored Crkvice“, „kao deca smo odmarali i sedili na zidiću od Crkvice“.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

Meštani su pričali da su se o velikim praznicima „čula zvona od ove strane“, iako nigde u blizini nije bilo tada hrama koji je u funkciji. Oni su to tumačili kao neki znak čuda Božijeg.

Danilo Leki (71), takođe meštanin, voleo je kako kaže da mnogo čita o istoriji ovih krajeva. On je ispričao o imenima toponima na Valdanosu, koji su svi slovenskog-srpskog porekla. U blizina se nalazi „Vilina voda“ koja ima čudotvorna lekovita svojstva za nerotkinje. „Vilina greda“, „Vučja jama“, „Radoč“, „Bunari“ itd, a sva ova imena su zatečena prilikom oslobođenja Ulcinja 1878.g. Jedino je ime brda, iznad Valdanosa, „Mandra“ ili „Mendra“, grčkog porekla i ima značenje u reči pastir. „Mavrijan“, takođe brdo severno od Valdanosa je ime dobilo po grčkoj reči za crnce, gusare, koji su u 16. veku imali svoj logor u Valdanosu, dok se nisu preselili u ulcinjsku tvrđavu.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

Takođe, za samo ime „Valdanos“, postoje dva tumačenja značenja. Jedno je latinskog porekla i neki tumači tvrde da potiče od latinskog značenja „Val di noci”, što bi u prevodu značilo „Dolina oraha“. Pošto se ne zna da je u Valdanosu ikada bilo oraha i da je ova uvala bila poznata isključivo po maslinama i drugim mediteranskim kulturama, ostaje da je Slovensko značenje imena Valdanos jedino relevantno. Sagledavajući istorijske činjenice, da je na ovom prostoru, od 6. do 16. veka živjelo slovensko-srpsko stanovništvo, sasvim je logično i očigledno da „Valdanos“ ima značenje, inače realnog morskog klimatskog stanja u određenim mesecima u godini, „Valovi da nose“.