POTVRDA OPTUŽNICE "DOBROVOLJAČKA" RAZBESNELA SARAJEVO! 30 godina zločina bez kazne, cilj muslimanskih vlasti bio je etničko čišćenje Srba...

Odluka Suda BiH da u celosti potvrdi optužnicu Tužilaštva BiH u predmetu „Dobrovoljačka” razbesnela je političko Sarajevo

U obrušavanju na pravosudne institucije na nivou BiH, iz tamošnjih krugova navode, između ostalog, kako je „evidentan nastavak politički motivisanih postupaka protiv civilnih i vojnih zvaničnika RBiH”, kojima „pojedinci unutar Tužilaštva BiH nastoje da promene karakter rata u BiH”. Iako dobro znaju da je karakter rata određen Dejtonskim sporazumom kao tragični sukob naroda. Optužnica je, kažu, „kontradiktorna nalazima Haškog tribunala da je kolona JNA bila legitimna vojna meta”.

Iz Republike Srpske pozdravljaju oduku Suda BiH. Njome je, kako to vidi glavni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske Simo Tuševljak, sud „jasno stavio do znanja da u dostavljenim dokazima postoje svi elementi opravdane sumnje da je napadom na kolonu JNA 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu počinjeno krivično delo ratnog zločina”.

Potvrđenom optužnicom, koju je Tužilaštvo BiH podiglo 27. aprila, obuhvaćeno je deset visokih političkih, vojnih i policijskih službenika osumnjičenih da su „izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u tadašnjoj JNA, koja se pod pratnjom mirovnih snaga UN i po dogovoru povlačila iz Sarajeva”. Među optuženima su Ejup Ganić, Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško.

Prvu krivičnu prijavu protiv Ganića i drugih učesnika u zločinu u Dobrovoljačkoj MUP RS je podneo još pre 26 godina. Devet godina kasnije dostavio je Tužilaštvu BiH novi službeni izveštaj s značajnim novim dokazima. Trenutnu histeriju koja dolazi iz Sarajeva, praćenu ogromnim političkim pritiskom na pravosuđe BiH, izazvala je činjenica da je Tužilaštvo uspelo, uz pomoć MUP-a RS i drugih policijskih agencija, Sipe prvenstveno, da dokaže ratni zločin nad pripadnicima JNA.

„Reč je o predmetu koji jasno dokazuje da je u maju 1992. godine postojao udruženi zločinački plan za proterivanje, ne samo JNA sa ovih prostora, nego i za proterivanje svih Srba, iz Sarajeva pogotovo. Praktično, taj pucanj na pripadnike JNA, koji su bili zaštićeni i kojima je međunarodna zajednica garantovala mirno i bezbedno povlačenje, bio je pucanj u tadašnju Jugoslaviju”, rekao je Tuševljak za „Politiku” uz napomenu da se „isti scenario dogodio i u Tuzli i ostao je upamćen kao ’tuzlanska kolona’”.

O ishodu ovog sudskog procesa, pokrenutog nakon punih 30 godina, nezahvalno je i rano davati bilo kakve prognoze. Izvesno je, kako kaže Tuševljak, „samo to da će Ganić i ekipa oko njega narednih nekoliko godina provesti na optuženičkoj klupi u Sudu BiH i slušati dokaze o svojim zločinima”.

Desetorica optužnih terete se da su „u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u JNA”. U optužnici su navedeni dokazi koji se „odnose na stradanje osam ubijenih žrtava s utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, ranjavanje 24 osobe i zarobljavanje više desetima vojnika i civila koji su mučeni i zlostavljani”. Uz optužnicu je predloženo saslušanje 277 svedoka i više veštaka, a priloženo je više od 500 materijalnih dokaza kojima se potkrepljuju navodi optužnice.