SRPSKOG DEČAKA (7) SU STRELJALI DVA PUTA! Komšija musliman postavio spomen-ploču: Kad Opština neće, ne možemo na zverstva da ćutimo!

Pripadnici Specijalnih jedinica policije u Konjicu u rano jutro 1. jula 1992. godine odveli su četvoročlanu porodicu profesora Đura na streljanje

Profesora Đura Golubovića, njegovu ženu Vlastu i njihovo dvoje dece Pavla (5) i Petra (7). Kraj puta prema selu Spiljani začuli su se pucnji koji su odneli 3 života.

Petar je nekim čudom preživeo streljanje, ali dete nije znalo da će se uskoro pridružiti porodici.

Grob porodice Golubović na pravoslavnom groblju u Konjicu podseća na tragediju koju nikada ne smemo da zaboravimo. U julu ove godine navršiće se 30-godišnjica od streljanja Đura, Vlaste, malog Pavla i njegovog brata Petra.

Mnogi Srbi usled rata pobegli su iz Konjica, ali ne baš svi. Verujući da su bezbedni, Đuro i Vlasta, inače profesori u konjičkoj gimnaziji, ostali su na svom ognjištu. Verovali su da nemaju razloga za brigu i strah, jer nikome nisu učinili nikakvo zlo. Zlo ih je našlo.

Pripadnici Specijalnih jedinica policije u Konjicu poređali su Goluboviće pored puta i istovremeno ispalili rafal municije po njima. Pali su svi, ali je jedino Petar nastavio da diše. Od straha je bio skamenjen i nije se mrdao dok zločinci nisu nestali u mraku. Podigao se i pošao da traži pomoć za mamu, tatu i brata.

Trčao je kroz tminu i nadao se da će mu neko pružiti utehu i reći da će sve biti u redu.

Nekako je dete došlo do policijskog punkta i sebi zapečatilo sudbinu zauvek. Unezveren i izgubljen, dečak je govorio da su mu ubijeni roditelji i mlađi brat, ali pričao je uzalud. Dežurni na punktu je javio zločincima koji su malopre streljali mališanovu porodicu da je Petar kod njih.

Policajci su se zaustavili na mestu Begin Vir, izveli su nevino dete iz auta, pa u njega uperili iste cevi iz kojih mu ubiše porodicu. Ovoga puta mu nije bilo spasa. Petar je ostavljen na putu, kao i njegovi najbliži.

Tela su danima ležala na obali Neretve pre nego što su svi zajedno sahranjeni na Musali.

Golubovići su ubijeni bez objašnjenja i bez razloga, a ćutnju o ovom zločinu odlučio je 2018. da prekine njihov komšija, Bošnjak Anis Kosovac. Anis je na ulazu u groblje podigao spomen ploču na dvojicu braće, Petra i Pavla Golubovića.

Foto: PrintscreenInstagram/otacanstvo

Zagrljeni, okrenuti leđima odlaze zauvek sa ovog sveta koji je prema njima bio okrutan i nepravedan. Odlaze i opominju na sve zločine o kojima se priča i ćuti – da se nikada ne zaborave.

Nepunih sto metara od svoje kuće u Donjem selu kod Konjica, na desnoj obali Neretve, Kosovac je na ulazu u pravoslavno groblje svojim novcem obnovio podzid, postavio novu kapiju i spomen-ploču ubijenim dečacima.

– Bili su mi komšije, pa kad neće Opština, sramota je da neko to ne postavi. Dvoje dece neko ubije i onda svi ćute – rekao je svojevremeno Kosovac za DW i dodao:

– Zli ljudi verovatno imaju primedbe na spomen-ploču, dobri ljudi nemaju. Takva obeležja nisu višak gdegod se stave, da podsećaju na ono što nije valjalo, da podsećaju na zverstva.

Nakon završetka rata u Bosni u Hercegovini 1995. i povlačenja srpskog stanovništa sa područja Konjica, hram Svetih Apostola Petra i Pavla potpuno je uništen. Hram je 2006. proglašen za nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine, a povratnici su nekoliko decenija kasnije pokrenuli obnovu hrama u čast Apostola, ali i braće Golubović koji su ubijeni 2. jula 1992.

Sada se uz likove apostola, na prestonoj ikoni, nalaze i likovi nevino stradale braće se rame uz rame sa Spomenkom Gostićem, Milicom Rakić i Markom Simićem mole za nas u ovim teškim vremenima. Naša je dužnost da ih ne zaboravimo nikada.

Za zločine nad srpskim stanovništvom na području Opštine Konjic posle rata je uhapšeno 13 bivših pripadnika Armije RBiH i MUP-a iz Konjica. Prvooptuženi je bio Miralem Macić, optužen, između ostalog, i za smrt dečaka Petra i Pavla Golubovića.

Za zločine nad srpskim stanovništvom na području Opštine Konjic posle rata je uhapšeno 13 bivših pripadnika Armije RBiH i MUP-a iz Konjica. Prvooptuženi za ubistvo porodice Golubović bio je Miralem Macić. Macić je osuđen na 12 godina zatvora, a po odsluženju kazne ponovo je uhapšen po novoj optužnici za ubistvo civila srpske nacionalnosti u Konjicu. Pre početka novog sudskog procesa, Macić je umro u zatvoru u januaru 2012. godine.