PLAN EU ZA BIH! NARAVNO, PROTIV JE SRPSKE I RUSIJE: Protektorat kreće putem Ukrajine i Moldavije, znamo kako je to završilo...

Odluke EU o davanju statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i najava za BiH imaju isto idejno odredište - pokušaj smanjivanja uticaja Rusije. Ovakve odluke geopolitički su uslovljene budući da ni jedna od ovih država ne ispunjava standarde koji su uslov za prijem, a BiH su, uz to, i pod protektoratom.

Ovako preporuku za status kandidata BiH koju je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji označio kao bezuslovnu, jedinstvenu i očekivanu od građana BiH, tumači profesor prava Radomir Lukić.

Da u dodeli statusa kandidata prednjače ne standardi nego interesi obelodanio je i sam Varhelji, objašnjavajući da je u trenutku kada se svi nalaze na geopolitičkoj raskrsnici, mesto BiH u velikoj porodici evropskih naroda.

Preporuka bezuslovna, uslova na pretek

U kolumni za "Nezavisne novine" Varhelji je stavio do znanja da „bezuslovna" preporuka ipak podrazumeva niz uslova. Iako nije bilo reči o spoljnopolitičkom kursu, nesumnjivo je, uveren je Lukić, da EU na ovaj način pokušaj da smanji uticaj RS ali na prvom mestu uticaj Rusije na Balkanu. Kao neobičnu zapaža činjenicu da je status kandidata ponuđen državi koja se nalazi pod protektoratom.

- Ne znamo koliko će protektorat trajati ali je neuobičajeno da se to dešava. No, ne treba ništa da čudi. Svojevremeno je BiH bila nestalni član SB kao država bez suverenosti i pod protektoratom. Apsurdi i paradoksi su u modernom političkim životu i modernim međunarodnim odnosima veoma često prisutni. Racionalnog objašnjenja nema.

Odluke su geopolitičke

Kada je reč o proširenju i dodeli statusa kandidata državama koje bi trebalo da ispunjavaju određene uslove po svim poglavljima, EU je u poslednjih 20 godina, prema rečima Lukića, pokazala da ima veoma neuobičajene standarde. 

Foto: Reuters

Trebalo bi se, napominje, prisetiti na koji način su u EU primljene Rumunija i Bugarska koje sigurno da nisu ispunjavale sve standarde koji se tiču aspekata društvenog i društvenog života.

- U dobroj meri uslove u potpunosti nije ispunjavala ni Hrvatska bar u pogledu ljudskih prava i kolektivnih prava Srba u Hrvatskoj u pogledu njihove imovine. Sve to je bilo u vezi sa radom državnih organa i vladavinom prava, odlukama, nezavisnošću i nepristrasnošću sudske vlasti. Međutim, u odnosu na ove zemlje donete su geopolitičke odluke, jer je trebalo izaći na Crno more, dobiti tamo baze -približiti se granicama Rusije".

Prvo u EU, pa u NATO

U očima građana RS, Evropska unija se vezuje za NATO, odnosno status članica EU podrazumeva i status u NATO što je više puta potvrđeno, rečeno i naglašeno.

- Stanovništvo ne želi da se pridruži onom paktu, koliko je meni poznato raspoloženje građana, koji ju je u više navrata od 1995. i to bez ikakvog valjanog razloga, bombardovao, uništavao civilne ciljeve i ljudske živote. Tim pre i tim više ako se setimo šta je NATO uradio Saveznoj Republici Jugoslaviji, ponajviše Srbiji. To su razlozi zašto stanovništvo odbija pridruživanje NATO.

Šta kažu Bošnjaci?

Kada je reč o BiH, svaka ideja pridruživanja EU u startu je obesmišljena bošnjačkim stavom koji odbacuje svako državno uređenje BiH.

- Ukoliko zahtevi EU budu išli u pravcu unitarizacije i decentralizacije BiH, RS takve zahteve neće prihvati jer smatra da se ceo niz standarda može ispuniti sa ovakvim uređenjem i bez opstrukcija Bošnjaka - zaključuje on.