Ovo je poslednji dan kada je Karter bio u Beogradu! Zbog ovoga je američki predsednik došao u prestonicu!

Bivši predsednik SAD-a, Džimi Karter, preminuo je u 100. godini života, gotovo dve godine nakon što je najavio da će svoje poslednje dane provesti na palijativnoj nezi.

Ostaće upamćena jedna stvar koja je vezivala Kartera za Jugoslaviju…

Sve svetske agencije prenele su 4. maja 1980. kao hitnu vest o Brozovoj smrti, a u Alžiru je prekinuto zasedanje centralnog komiteta koje je minutom ćutanja odao počast jugoslovenskom predsedniku, zabeleženo je u knjizi Titova poslednja bitka.

U Jugoslaviji je proglašena sedmodnevna žalost povodom smrti Josipa Broza Tita.

U ambasadi SFRJ u Vašingtonu zazvonio je telefon. Slušalicu je podigao jugoslovenski ambasador Budimir Lončar - s druge strane bio je američki predsednik Džimi Karter.

- Nazvao je da mi izrazi saučešće u ime Vlade i naroda i rekao da razmišlja o dolasku na sahranu, ali da ima određene probleme unutrašnje politike - prisetio se Lončar 2020. godine za BBC na srpskom.

Foto: Filmske novosti/printscreen

Karter se u avion za Beograd ukrcao tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti. Na taj način izbegao je susret s generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog saveza Leonidom Brežnjevim i drugim političkim protivnicima iz sveta, još uvek podeljenog Hladnim ratom, koji su se okupili u Beogradu tog 8. maja.

Hladni rat, period napetosti između Sjedinjenih Država, Zapadnog bloka, i Sovjetskog saveza, Istočnog bloka, nastao posle Drugog svetskog rata, stvorio je bipolarni svet, rekao je 2020. godine za BBC na srpskom Džefri Svejn, profesor emeritus Univerziteta Glazgov.

- Karter je verovatno podlegao pritisku republikanaca. To je možda bio znak da će bipolarni svet, u kojem se Tito tako uspešno snalazio, početi da se menja - dodao je.

Foto: wikipedia

Karter je ostao aktivan i nakon što je napustio Belu kuću, posvećujući se humanitarnom radu kroz svoju fondaciju.

Učestvovao je u naporima da se vojni lideri na Haitiju uvere da prekinu vlast 1994. godine, kao i u posredovanju u prekidu vatre u Bosni, što je doprinelo mirovnim naporima.

Njegov rad na promociji ljudskih prava donio mu je međunarodno priznanje, a 2002. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir.

Osnovao je The Elders sa Nelsonom Mandelom, grupom globalnih lidera koji se posvećuju mirovnim i ljudskim pravima.