(FOTO) Preokret u Nemačkoj! Ovo niko nije očekivao: Alternativa učinila nemoguće nakon izbora!

Desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put je zauzela prvo mesto na nacionalnom rejtingu javne podrške, pretekavši savez demohrišćana koji predvodi budući kancelar Fridrih Merc, pokazuje nova anketa kompanije Ipsos.

Prema rezultatima istraživanja objavljenog u sredu, AfD trenutno ima podršku 25 odsto građana, dok CDU/CSU zaostaje sa 24 odsto. U poređenju sa prethodnim istraživanjem iz marta, AfD je dobio tri procentna poena, dok su demohrišćani izgubili pet. Socijaldemokratska partija (SPD) odlazećeg kancelara Olafa Šolca ostala je na 15 odsto, dok su Zeleni pali na 11 i sada su izjednačeni sa Levicom, koja je porasla za dva poena i dostigla najviši nivo od decembra 2016.

Istraživanje je sprovedeno 4. i 5. aprila na reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih birača.

Vajdel: Građani žele promenu, a ne staru koaliciju

Liderka AfD-a Alis Vajdel pozdravila je uspeh svoje partije objavom na mreži Iks:

„Prvi put u kratkoj istoriji AfD-a, mi smo najjača partija u Nemačkoj… Građani žele političku promenu – a ne koaliciju ‘po starom receptu’ između CDU/CSU i SPD-a!“, poručila je Vajdel.

Na saveznim izborima u februaru, CDU/CSU je osvojio 28,5 odsto glasova, dok je SPD zabeležio istorijski slab rezultat sa samo 16,4 odsto. Lider CDU-a Fridrih Merc, koji važi za naslednika Olafa Šolca, sada vodi pregovore sa socijaldemokratama o formiranju nove vlade.

Cilj nove koalicije: Držati AfD van vlasti

Prema navodima nemačkih medija, dve strane nastoje da usaglase stavove o ključnim temama kao što su migracije, klimatska politika i odnosi sa Evropskom unijom. Jedan od deklarisanih ciljeva nove koalicije jeste isključivanje AfD-a iz bilo kakvog oblika učešća u vlasti.

Merc je još ranije isključio bilo kakvu saradnju sa AfD-om, izjavivši da ta partija „stoji protiv našeg zapadnog usmerenja, protiv evra i protiv NATO-a“.

Prema planu, nova vlada bi trebalo da bude formirana do Uskrsa, 20. aprila. Ukoliko pregovori uspeju, CDU/CSU i SPD će zajedno imati 328 mesta u Bundestagu, što je znatno više od 316 koliko je potrebno za većinu.

Rast AfD-a odraz je nezadovoljstva birača

Politički analitičari ocenjuju da rast AfD-a u anketama odražava sve veće nezadovoljstvo građana tradicionalnim partijama, kao i frustraciju zbog sporog tempa pregovora o novoj koaliciji.

- Ova anketa jasno pokazuje da ljudi postaju sve nestrpljiviji – žele konkretne rezultate pregovora. Žele da znaju šta ih čeka - rekao je politikolog Folker Kronenberg za list Di Velt.

AfD je na februarskim izborima zauzeo drugo mesto sa 20,8 odsto osvojenih glasova, što je duplo više nego 2021. godine, kada su osvojili 10,4 odsto. Ipak, partija i dalje ostaje politički izolovana – sve vodeće partije odbijaju saradnju sa njima, nazivajući ih „krajnjom desnicom“.

AfD se suočava sa kritikama zbog kontroverznih izjava sadašnjih i bivših članova o nacističkoj prošlosti Nemačke, a partija je pod nadzorom službi bezbednosti zbog sumnji na ekstremizam. Predstavnici AfD-a odbacuju etiketu „krajnje desnice“ i tvrde da brane nemačke interese, posebno kada je reč o imigracionoj politici.